Zemunski glasnik

305

штено живео. Предс. Хоћеш да ти се прочита твој испит ? Таса: Не ћу, на што да се чита, мени не треба. Иредс. Ти си дакле знао да ће кнез бити убијен? Таса: Јест, знао сам. Бог да му душу прости! (ЈТубдика: и хм! хм!") Никад крао нисам, увек сам се чисто држао; а ако неверујете, ето иитајте цео свет и људе, али ме је несрећа навукла. Молим вас забележите то , да ја не могу робовати, него нека. ме убију , ако ме осуде на робију, па макар била од три дана. Предс. То ћемо ми одредити. (Злочинац оде -на сВоје место.) Предс. Оад нека дође Сима Ненадовић (Оима устане и нриближи се огради.) Симо! кажи и ти, као што су и остали казали, како се зовеш одакле си, колико имаш година, чим се занИмаш ? Сима: Ја се зовем Сима Ненадовић, родом сам из Ваљева, имам 29 година, био сам аустријски официр, а о бомбардираљу дао сам оставку. Пошто сам дао оставку, нисам више добио службе, и зато седим код моје куће. Предс. Чуо ситужбу, одговори нању. Сима: Чуо сам и у главноме сам све одговорио на испиту код комисије, али има два-три места, гдс бих илгао још нешто да приметим. Предс. Добро, кажи дакле. Сима: Ја сам заборавио, него нека ми се прочита мој испит. Предс. (к секретару): Прочитајте дакле. Секр. (чита): „11. Јуна 1868 каказали сте комисији да сте с Павлом Радовановићем имали разговор о убиству кнежевом, а доцније сте то порицали, премда је и сам Павле казао да се с вама о томе разговарао више пута, јер сте и ви огорчени као и он, и да вам је казивао како ће се кнез убити у кући г-ђе Томаније, а ви сте на то пристали." „Мени Павле није ништа казивао о убиству кнежевом, него само да се ненгго кува, т. ј. он ми је говорио том приликом: „Ко иоједе нрснуће." То ми је Павле казао око ускрса, а ја то нисам друкчије разумевао него као неко разметање од њега." „Кажите шта разумете под речима: као опо у Влашкој" ? „Ја сам то разумео да ће се кнез принудити на оставку, као оно кнез Куза у Влашкој." „Ви ете често ишли к Павлу и он К вама, па то дружење и издажење код касарне показује да сте и ви учесник у овој завери: зато боље ће бити да кажете како сте у тој ствари радили?" ,,Што се тиче те завере, ја о томе ништа не знам; а што се тиче одлажења к Павлу, ја сам о томе већ казао; а што ее тиче одлажења до касарне, ја могу

казати да еам те недеље, т. ј. кадје кнез убијен, најмање тамо одлазио." „Из промене у лицу види се да сте очекивали извршење убиства и да сте знали да се ради о преврату ?" „Ја мислим да сам на то питање довољно одговорио, јер, да сам ишчекивао смрт кнежеву, ја бих био оног дана код касарне, а не бих иравио рандеву, и не бих се удаљавао од вароши." „Јесте ли где седели то вече?" „Јесам код моје куће, и код мене су били Станојевић Павле и Митрићевић." Кад вам је Павле казао да се нешто кува и „ко поједе нрснуће", јесте ли га питали ко ће то све извршити?" „Ниеам" Секретар (чита даље настаљени испит од 13. Јуна): „Маја месеца намеравали сте ићи у Босну, шта сте тамо хтели?" „Ја сам био код ***** да ми помогне како бих што ире чету скуиио да у Босни дигнем устанак а он ми каза да је Босна као девојка на удају, па ко је пре дочепа, онога је, а њему је за тим стало, да је не узме туђин, већ да је узму Словени. Ја сам му казао да нама не треба ништа друго, већ само новаца, и за то морам чекати још нетнаест дапа не би ли нас влада потпомогла, а он ми рече да влада не ће ништа предузимати, јер њој још треба да се унутрашње развија." „А је сте ли сами ишли у Босну?" Ја сам лане био сам у Босни, и тамо сам се јављао турској војсци, а то с тога, што као странац могао бих ласно у очи иасти, а рад сам да уклоним сваку сумњу." „Јесте ли ее с пашом што о иолитици разговарали ?" „Нисам, него сам му казао да идем у Сарајево неким мојим послом, а с њим сам се разговарао нреко тумача, јер не зна ни српски ни немачки." „Јесте ли шта дредузимали за побуну ?" „Ја сам само с ***** на томе радио, али као што сам видео, он је гледао само да од мене новаца измами, а друго ништа." „Кад је тако, зашто сте онда хтели и по други пут да идете у Боену?" „Зато што сам се обратио *****, и молио сам га да ми у томе на руци буде да што пре до цељи дођем." „Јесте ли од оних 15 — 20 револвера, које сте у Бечу купили, задржали који за себе ?" „Ја нисам од тих револвера ни један за себе задржао, нити сам их амо донео, нити еам сандук отворао, него сам их онако паковане предао *н;в;в;в;* Ј а сам има о код куће три револвера, али ми је један зимус, кад сам био „код круне" на балу, украден из џепа." „Имате ли какав ножић?" „Имам један черкески, ко-

ји ми је отац донео из Русије.* „Власти је познато да ви и у сну пуцатеиз револвера?" „Јест, ја сам лане око Константина и Јелене дигао се ноћу и пуцао из револвера на дувар, јер сам мислио да ме неко за врат дави." „Носите ли ре« волвере код себе?" „Не носим, осим кад идем на бал, на се сам морам кући да враћам." Предс. Јеси ли овако казао? Сима: Јесам. Предс. Па пгга још имаш да кажеш ( Сима: Имам то да кажем, што тужитељ није казао за коју сам цељ набављао револвере и какву свезу могу имати револвери кад у Србију нису ни дошли. Осим тога има још две-три точке у тужби, на које би имао одговорити, али сам заборавио, зато; молим, да ми се прочита. Држ. тужилац: Није нужно. Овде постоји савршено признање за преврат, а то је доказ за мене. А околности су ове, које вас терете; 1.) Што вас Павле као коловођа терети, да сте на његову понуду пристали да помажете преврат. 2) ТТТто и сами признајетеда сте чешће имали саетанка с Павлом и Ђорђем Радовановићима, а то су главна лица. И 3) Што сте ие дашто ире овог дела набављали орулсје. Сима: Ја истина имам код моје куће три револвера, али су ми ти револвери од оца мога остали. Ја их нисам сам нарављао, и зато држим да је са свим неумесно што г. тужитељ каже, да сам ја набављао оружја. А што се тога тиче: „зашто сам се с Павлом дружио", то је с тога, тато с Павлом добро живим. Ја сам изреком казаО да ја нисам ни један од тих револвера купио, него су ми од оца остали, а то није све једпо. Дри:. тужилац: Е, то је моје, а суд ће знати оценити ове околности као што треба. Оима: Ја сам баш лајик што се тиче судске строгости. али је то баш навалице примећено, јер самја са свим изреком казао, да ни један од оних 15 револвера, што сам преко куиио, иисам у Орбију пренео. Осим тога, додајте јјош и то, да ја никако нисам Иајипу понуду примио, као што он каже, а то тим више, што већ два месеца о томе ништа нисам ни с ким говорио, а тако исто и моје уирепашћење кад се дело догодидо,сведочи да сам невин. (Публика се смеје.) Од то доба ја се никад више иисам о тој ствари разговарао. (Мир и тишина у публици.) Ја као рођак династије, која није данас у Србији, а не веруЈем да и дете од седам година не би предвидело ове невоље, отишао