Zemunski glasnik

У Землпу, 4. АјГЈета 1808,

ГЈ1АСНИК

3 >гј'нскг1 Гласник излави Недел.ом у јутру. Цена му је годишњаб фо - Предплату на Земунски Гласник прпма из Аустрије Сопронова печатља ринти у банкиотама заједно споштарином или достављањем у кућу. За у Земуну, из Београда и унутрашње Србије г. Велимир Валожпк у Беопредбројнике у Србији стане лист овај дукат цесарски с поштаринОм. Број 40. граду. Иредбројници из Босне, Херцеговине и Старе Србије предброје Еа Босну, Херцеговину и Стару Србију 00 гроша турских, ван турске се у плаћеним писмима код управе вилајетеке печатље у Сарајеву. Без поштарине, коју предбројпици сами имају плаћати, новаца никакве се не уважавају наручбине.

Изнсшће о испитима при концу школске године у Земуну. Од МИЈАТД СТОЈАНОВИЋА.

Шкодски саветник, госп. доктор Богипшћ дошао је из Темишвара нарочито овамо у Земун, да држи испит у овдашњој препарандији. И држао је 18., 20., 22. и 23. Јуда строг испит писмени и устмени у преПарандији, у којој бијаше овољетиога практичнога течаја десет кандидата и две кандидатице. Испитивани су из опште и из специалне методике и из свију предмета реалке. Од њих 12 препаранда добише две кандидатице и два кандидата сведочбу за нодучител,ке и подучитеље с превасхотством, њих пет кандидата сведочбу с нрвим редом, један сведочбу за учитеља народне српске школе, а два за школске упућенике или практиканте. И приликом тога испита засведочио је г. школски саветник, како му јако лежи на срцу општа пучка просвета и општи школски напредак. На челу испитне комисије бијаше осим препарандије по свима школама г. градоначелник, као велики пријатељ школе и народне просвете. Као брижљиви отац настојавао је, да се потанко увери о правом стању школскога напредка, који он сваком згодном ириликом својски потпомаже. У реалки бијаше исПит 22. и 23. Јула. Успјех се показа у опште добар, само у погледу немачке словнице и слога (_5Ш ) могло би се било у реалки учинити више. У Среду 24. Јула бијаше испит у четвртом разреду ц. кр. главне учионице, 25. у трећем, 26. у другом, 27. у првом. Свуда показа се добар успјех у свима нрописанима учевним предметима, и у пољоделству и у гимнастици (ТигпепЈ, који су предмети сад већ

редовити у свакој крајинско народној школи. У женској ц. кр. учионици бијаше испит 29. Јула у сва три разреда; у сваком ноказа се прилично добар уснјех, само би се могло желити, да се узима бољи обзир на српски језик, као на облигатан предмет сваке овдашње школе. Госпо^ицама учитељкама препоручује се хо, и да уучионици гледе свију предмета увек узимају обзир на већину својих ученица, и да свака у свом разреду настоји, како би било у разреду мање нодразреда. У Францталској оцштинској школи бијаше испит 30. Јула. У првом разреду показа се прилично добар успјех и из верозакоиске науке, премда кроз целу школску годину непосјети катихета ону школу; али у другом и трећем разреду, које обучава исти учитељ, показа се у немачкој словници (граматици) и у рачунству слаб успјех. У осталом мора се приметити , да ондашњи ученицијако неуредно посећавају школу ; ио то не може оправдати дотичног учитеља што није изцрпно предавао прописане иредмете оним ученицима, који су посећавали школу. У јеврејској општинској ншоли бијаше испит 31. Јула. Успјехотјжк показао добар , само се мора пртметити, да иста школа не може никада и никако довољно приправљати ученика за реалку у оном степену, у ком их ириправља главна учионица , особито у обзиру на сриски језик ништа се нечини у јеврејској школи, а било би већ време, да се и у том призрењу настоји одговарати околностима времепа и места. Јевреји су иначе ирактични, иак се чудимо, што у том показују толику непрактичност. Истина јеврејски учитељи предају уз немачки језик и свој црквени с великим трудом и онтерећени су са много више учевних часова, него други учитељи;

али би могла општина помоћи у том и изнаћи средство, како би се узимао достојан обзир и на земаљски (српски) језик. У српским школама држао сам своје друго овогодишње инспицирање и то 1. Аугуста код св. Николајевске цркве. У првом разреду бијаше од 24 ученика присутни љих 10. Успех из свију иредмета показа се добар. У првом разреду женске школе бијаше од 25 ученица само две присутне, пак се о успјеху неда рећи ништа, само се може свакако тврдити, да влада неред у таквој школи, где у речени дан испита изостану у толиком броју , што засведочава крајњу немарност од стране родитеља и слаб школски ред. У трећем разреду бијаше од 18 ученика њих 10. Уснјех показа се из свију предмета јако лош; о умном обучавању ни трага ни хиаса, и такво је стање заиста жалостно и од најубитачнијих последица за оишту народну просвету. Док год народна школа не постане иајјачом полугом (Не^е!) опште народне нросвете и изображености, неће бити нравога напредка ни у душевном ни у материјалном развитку; не ћемо доћи до правог извора народнога благостања. У ту сврху ваљало би да својски, овбиљно и неуморно суделују сви Фактори народнога одгајања и васпитања: дом, школа, црква, школске и општинеке власти; иначе не може се постићи жељена цел. Ни само повишење учитељске плате не ће ту помоћи, ако не буде сложна суделовања од стране свију споменутих Фактора. Слогом расту мале ствари, А неслога све поквари!