Zemunski glasnik

У Земупу, 8. Септе.мбра 1868.

Земунски Гласпик излави Недвљом у јутру. Цена му је годишљаб фо - Предплату на Земунски Гласник прима из Аустрије Сопроноћа печатња ринти у банкнотама заједно споштарином или достављањему кућу. За у Земуну, ив Београда и унутрагање Србије г. Велимир Валожику Беопредбројнике у Србији стане лист овај дукат цесарски с поштарином, Број 45. граду. Предбројници из Босне, Херцеговине и Старе Србије предброје За Боену, Херцегопину и Стару Србију 00 грбша туреких, ван турске . се у нлаћеним писмима код управе вилајетске печатње у Сарајеву. Без хтоштарине, коју предбројници сами имају плаЈхати. новаца никакве се не уважавају наручбине.

Избор радње л »бразовање за њу. У неким прошлим бројевима говорио сам о радњи у опште. То је предмет, о коме се много има говорити, особито, хсод нас Орба, гдеје скоро свака радља још у иовоју: Но нре свега и по саму радњу и по онога, који је ради најпрече је избор саме радње према својој способности и после образовање за исту радњу. 0 тога ћу и сам пре свега о томе коју проговорити држећи се онога хваљеног инглеског писца. У нас је веома рђав појам о тргрвини , о 1Безиној важности , па и код самих трговаца. Знати купити нешто мало еспапа, па га у неку крајцару скупље продати, то се зове у нас — трговац. Али ко зрелије схваћа ствар, мора казати, да ни је тако. Ко жели ваљано и успешно да ради, тај мора бити душевно обдарен, мора бити издржљив и телом здрав и мора имати воље и одважности. То су услови за трговца, но мало је трговаца, који имају те услове за рад. С тог, је многима трговипа убијство, јер нема веће несреће за човека, него када није према својој способности изабрао себи занимање кроз цео век свој. А у том случају ретко се може помоћи променом радње, јер свет каже, ко није могао успети у својој првој радњи, кад је још у младим годинама, кад је у пуној снази, тај неће бити ваљан ни у ДРУ го ЈС тога је јасно оно, што у почетку рекох: вал.а избрати радњу према ирироди својој и после ваља се за њу изобразити. I одител>и дакле нека добро пазе, да децу своју на ону струку даду, за коју су опи природом својом способни. Од правога избора, од правога и мрвога пута зависи

цео живот и срећа њихова. Колико је младих људи пропало само с тога, и то више погрешком родитеља или старатеља њихових, него њиховом сопственом кривицом, јер су они још не искусни. Биће дакле овде најзгодније, да најпре говоримо о темпераменту, који је за трговца, после о нотребном изображењу, а најпосле о избору саме радње или позива. 1. Темаераменаш. Најбољи је темпераменат за велика дела онај , у коме је сливена одважност са брижљивошћу. Такви су карактери великих војсковођа. Они се ослањају на ништа. Свако људско подузеће може тако врло лако пропасти, да се паметан човек пита, шта ћу радити, ако ми не испадне тако, као што ја желим? Тако мисле сви људи, само не људи с великом одважношћу. Човек, који нема одважности, да непрестано покушава, тај неће никада какво велико дело учинити. Одважност и старање потребни су свакоме, који тежи за богатством. Прави трговац не мисли на исход. Рекао сам, да се људска подузећа веома лако могу разбити, могу дакле и његова. Но прави је трговац одважап , он не престано покушава и неће ни један камичак оставити не подигнут, под којим би било злато скривено. Његове су мисли управљене само на пут, којим да пође у послу, и на сретства, којима да постигне тежњу своју , а на исход и не мисли. У толико се само стара, ако му не би испало за руком, а он да остане поштен, и да не буде са свим банкрот у с.рећи и имању. 2. Образовапе. Практично се образовање мора стараги за усавршење чула и духа и то корисним вежбањем. Чула су од веома велике важности у стварима, које се дају ухватити. То су оруђа за познавање, и у трговини је особито потребна јачина укуса , мирисања , осећања и

вида. С тога се преиоручује учитељима, да деци предају са стварима, које се виде и руком дају ухватити, јер им те то и забавно и корисно. Дух је већ много теже изобразити него чула; стане више муке, јер је дух човечији по природи дивљи и не обуздан. Белика душевна својства, пажња, разборитост, схваћање, јако памтење и бистро суђење, све то расте и јача образовањем. Та разлика између људског ума и животињског инстинкта и јесте у томе, што развијању човечијег ума није постављена граница, као животињи, Ласта на пр. гради своје гњиздо увек на истом месту и по старом начину, а ум људски ирибира знање, што је до сад у свету обделано, па помоћу тога иде даље. Тако и трговац прибира трговачка знања, па тим искуством ради да.т.е и прави нове покушаје. Разумем трговац, јер није сваки онај трговац, који има дућан, па у њему по цео дан чачка зубе. 3. Норисне науке. Бива, да су оне науке, које дух најбоље изображавају, уједно и најпрактичније и најкорисније. Природне науке развијају душевну снагу, уче ју пажњи, реду и здравом суђењу и уједно јV приморавају, да природном дејству следују и да познају својства материја и њихов уплив једне на другу. Тиме људи користе благостању човечанства. Математика изоштрава дух. Она раеветл>ава миоге иојмове. Математика учи човекамислити и иривикава га вредноћи. Она га чува од сваке обмане и упућује га само здравоме разуму. У практичном васпитању заузима хемија ирво место. Она нам отвара нове изворе привреди. Напослетку се не може довол>но прспоручити трговцу изучавање нових језика, на име Инглески и Француски. Сваки младић са овим знањем пристао је свуда и у свако доба. (Наетавићо се.)