Zemunski glasnik

> Земш, 22. Септелшра 1868.

ЗЕМУНСШЛ Тмник

Земунски Гдасник излази Недељом у јутру. Цена му је годишња б фо - Нредплату на Земунски Гласник прима из Аустрије Сопронова печатња ринти у оанкнотама заједно споштарином или достављањем у кућу. За у Земуну, из Београда и унутрашње Србије г. Велимир Ва.1ожић у Беопредбројнике у Србији стане лист овај дукат цесарски с поштарином. Број 47. граду. Прсдбројници из Босне, Херцеговине и Старе Србије предброје За Босну, Херцеговину и Стару Србију 00 гроша турских, ван турске се у плаћеним писмима код управе вилајетске печатње у Сарајеву. Без нопггарине, коју предбројници сами имају плаћати. новаца никакве се не уважавају наручбине.

ПОВИВ НА ПРЕТПЛАТУ.

Иримичемо се крају године иашега листа. С истинитим уверењем, да смо све могуће чинили, да би нам лист што више послужио интересима наше општине и народа нашега, нозивамо поштоване читаоце на нову претплату. Наш ће лист и одсада бити веран израз народне тежње и потребе, и извеетач супремене радље. Олободноме гласу свакога пријатеља на]>одног напретка увек ће бити отво]>ен. Личва протеривања нсће никада 'паћи утецишта. Берни прогр_аму своме служићемо увек интересима општине и самосталномразвитку пашега друштвеног живота и народне привреде. До бол.ега бдзива читајуће публике стоји, па да лист увеличамо. „Зем. Гласнику" годишња је цена 5 Фор. Примају се претплате и на по и четврт године. Урсдииштво.

Лрко срнско акцијско друштво. II. Из програма основача, кога смо главне мисли у 44-том броју овога листа читаоцима саопштили, видели смо, каквог је рода подузеће, које се сада у Београду под именом „кондате" установи; дознали смо отуда за његову задаћу, као и за срества, с којима се оно хоће оживотворити. Бидели смо, даћето акцијско друштво, дакле први покушај бити, који се чини у Србији слободним удружеп.ем на привредном пол.у. Бећ тај Факт по себи заслужује сву пажњу и симпатију родољуба. Уједињеном снагом у наше се доба произведу велика дела, а свак ће се радовати кад види, да се и у Србији дух асосиације иочео удомљавати.

На акције основаном кондотом хоће се оскудици у преносу еспана доскочити. Који познаје данашња транспортна ерества по унутрашпости Орбије, тај ће допустити, да је крајња нотреба за српску производњу и номагачицу њезин} г , за трговину, да се што у том виду учини. Треба само гледати оне не зграгше справе пред београдским ђумруком, што но зову кола, којима се странци толико чуде због њихове конструкције, па ће се сваки уверити о крајњој потребитости таквог подузећа. А таква су с малим изузетком скоро ева иодвозна срества у Србији. Па кад би бар ових довољно било! .Лански износачи хране из Србије могли би најбоље оскодицу у превозним срествима својом штетом посведочити, коју много н.их претриише, што не могоше своју ]>обу на време извлачити, при свем том, што морадоше кириџијама двостручну кирију платити. Обично износи кирија из Алексинца до Смедерева 20 - -25 гроша од товара (100 ока). Прва три месеца 1867. годипе илаћало се 36 -38 гроша, а овог иролећа, кад је извоз највећи био, скочи подвоз на 50 гроша од хране, а од коже на 60 гроша. Ово нанађамо само мимогредно као и сл.едеће дате, иремда смо увевени, да су основачи свестране студије у тој ства])и чинили и најпоузданије нодатке нокупили. Ко иознаје л.уде, који су на челу том иодузећу, неће посумњати, да они нису најире све добро промОЗгали, него што су са својим пројектом изишли пред свет. Пре двадесет и више година тада још ни разговора није било о грађењу жел.езнице до Базијаша подигло је наробродско друштво о свом трошку редовни колски иодвоз измећу Оравице и Базијаша једино за транснорт свога угљена. Ово свима сретствима потиомогпуто поду-

зеће пропало је због рђавих — кочијаша. Уложени капитал износио је по милиона Форинти, а кад је друштво носле године и но, дуже подузеће није трајало, сав материјал, састојавши се из коња, кола и пр. продало, није више„од 25°/ 0 за њ добило. Седамдесет и пет процената пропало је за пол друг године. Још горе су прошли пре две го дине акцијонари босанско-вилајетске колсконодвозне кумпаније у Сарајеву, која није потиуно ни годину дана постајала, а акцијонарима пропао је сав уложени капитал. И ово подузеће поглавито упропастише рђави кочијаши и ханџије, иремда се њезиио проиадање од чести и рђавој турској управи приписати мора. Колска кумпанија босанска пропала је при свем том, што јеона имала знатну новчану потпору од владе, јер је она носила поиггу од Сарајева до I равника и до Брода и обратно. Она није ни могла конкуренцију ириватних кириџија, особито Брођана, издржати. Као што рекосмо, неможе се сумњати, да се нису основачи на све околности обазрели. дакле да су и рђаве кочијаше ири својој комбинацији у обзир узели. Но предрачуни код подузећа, која се поглавито оснивају на живом, т. ј. на једећем фуидус инструктусу, обично су не сигурни, а известан добит акцијонарима се ту обећавати не може. Тешко је то и код других подузимања, која почивају на парној снази, коју колска кумпанија никако заменути не може. Али то подузеће вал.а поглавито сматрати и за полугу земаљске п])ивреде, те је не опходна потреба за пвоизводњу и трговину, С тога моуа се завести, и његов опстанак мора бити обезбеђсн. То се постиже државном гаранцијом извесног добишка акционарима.