Zemunski glasnik
36
ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕОТИ. Земун. Важан акат по нашу варош имамо данас нашим читаоцима да саопштавамо, који је ономад дотичним особама службено достављен. Из „Гласника" ће им познато бити, да су пре неколико месеци куратори грчког Фундуса поднели власти на потврђење нов устав речене Фундације. Већ тада смо сумњали, да се не ће исти потврдити, почем смо чули, да се у њему налазе определерва , што су противна оппггинској автономији и основним појмовима удружења. Читаоци „Гласника знаће и то, да је општинар г. А. Д. Јовановић у општинском већу у тој ствари интерпелацију предао, коју смо у нашем листу од речи до речи саопштили , као и одговор г. варошког Управитеља , гласећи , да је мађиетрат тај предмет заједно са интерпелацијомвишој власти поднео. Државно војно министарство није потврдило нови устав школско-грчке фундације земунске. Оно је вратило поднешену прогању господе куратора заједно с пројектом устава с тим налогом, да по новом устројству црквене општине ова има да решава о месним Фундуеким стварима. Ту се изриком каже, да се предмет тај тим више у смислу најновијег царског рескрипта решавати има, што је г. Алекс. Д. Јовановић у своје и у 'име својих присталаца против поступка господе куратора протествовао. Речени акат високог државног министарства овако гласи: Државно војно министарство својим рескриптом од 1. Новембра о. г. бр. 5919., оделења 3. вратило је устав овдашње грчкошколеке Фзшдације, који му беше путем мађисграта заједно са протестом г. А. Д. Јовановића поднешен, и овај је налог издао : „Почем се усљед највишег царског рескрипта од 10. Аугуста 1868. о грчко-источним општинама у војној граници местни црквено-општински одбор завести има, коме по § 40. реченог највишег рескрипта принадлежи, да управља са школским имањем, то је од потребе, да се поднешени и преустројени устав земунске грчко-шКолске Фундације најпре томе одбору, одмах како буде постављен, на редовно прописано расправлање преда, тим више, што је против реченог пројектоваиог устава варошки преставник А. Д. Јовановић у своје и у име својих присталаца протест предао." Ово је радосна вест, што саопштисмо читаоцима, не само с тога што ће црквена општина имати одсад са том знатном Фундацијом управљати; но што ће усљед тога по свој прилици и само поучавање у грчком језику боље успехе имати, него што је досад имало.
Још имамо на овом месту да јавимо за говор, што га је држао у новој цркви на Ваведеније наш г. капелан Д. Руварац поводом устројања црквене општине. Тај говор ево саопштавамо у изводу нашим читаоцима већ и због саме важности предмета. У уводу свога говора рече , зашто неће о повести и значају данашњег празника говорити , већ да ће за предмет свога говора узети потврђена закл>учењапоследн»ег карловачког црквено-школског сабора. Говорећи о томе , како се пре четир године сваки Орбин обрадовао, видећи да после дугог молења и очекивања, једва једном допуштено беше држање црквено-школског сабора, рече, како су онда на тај сабор биле управљене очи свију Орбаља, будући је наш народ добро знао, да су му после политичног бића, црква и школа први и најглавнији извори среће и благостања његовог. Говорећи о цркви, како је она најважнија установа за цело човечанство, како је она духовна учитељка целог човечанства и верна хранитељка народности код појединих народа, како је она сачувала народност нашу и како њој имамо захвалити, што наш народ није сву свест политичног свога живота изгубио, пређе на важност школе и, међу осталим рече: да је и школа тако исто важна установа за човечанство као и црква, да је она темељ просвети, без које нема слободе , да без слободе нема ни среће, и да из досадањег развитка код појединих народа видимо, да у колико је који народ био просвећен, у толико је и слободан био. Даље рече како је народ четири године изгледао на потврђење саборских закључеЈба и већ је почео страховати, да се неће скоро иотврдити, знајући, како је бивало са закључењима прошлих сабора. Даље рече, да су закључења последњег карловачког црквено-школског сабора ако и са неким изменама пе само потврђена, него да од 1. Јануара 1869, г. у живот ступају. Говорећи о потврђеним закључењима између осталог рече ово: Истина, да нас потврђена закључења не могу у свему задовољити , али што се у њима нађе, да неодговара данашњем времену и данашњим нотребама нашег народа , моћи ће се на идућим саборима поправити. Што је пак главно, то нам је дозвољено, а то је; да можемо своје црквеце опгатине сами без ичијег утицаја уређивати и да оне имају слободну самоуправу што се тиче црквецо-гаколских
дела. Самоуправа црквене онштине састајаће се у слободном избору својих протопрезвитера, пароха, помоћника, ђакона, учитеља и учитељки, и у слобном руковању са црквено-школским закладама. Да нак и Земун у будуће има такву црквену општину, која ће и знати и хтети ону самоуправу одржати , која јој по царском закону ирипада, то ни до ког другог, већ до вас самих стоји. Мила браћо! вами предстоји кроз кратко време и велики задатак и велика одговориост. Ви ће те се скорим позвати, да бирате чланови за црквену ошптину и од вашег избора зависиће срећа и несрећа овдашњих Србаља у црквено-гаколском погледу; јер изберете л свесне и радине Србе за општинаре, онда се можете надати срећи и напредку овдашњих Орбаља у црквено-гаколским иогледу, не изберете ли иак оваке људе за опгатинаре, онда ће вам се с пупим правом моћи рећи : „Пропаст твоја од тебе Израилу". За то при устројењу нове црквене оппттине пазите добро! Бирајте за опгатинаре онаке људе у којима имате поверења и који су досад не само у голим речима, пего и делима показали, да им на срцу лежи напредак цркве и гаколе и који ће и знати и хтети онима, који црквен"о-гак?Глске~ дужИ'б(бти ""СЛВССТИГГ не буду извршивали, истину у очи рећи и на дужпост их опоменути; бирајте људе побожне и еавестне, а чувајте се да онаке људе за општинаре не изберете, у којима може бити немате поверења; чувајте се да и онаке људе за огпнтинаре не изберете који, ако вам буду говорили, изберете ли њих за оигатинаре, да ће ово или оно за цркву и школу урадати ; јер обично они људи, који много обећавају ти мало раде. Бирајте дакле онгатинаре једино по својој чистој савести , а немојте се ни за кпм цоводити; пазите коме ће те вагае поверење поклонити. У овој вароши доеад је. било неспоразумљења и трвења, сад стоји до вас да то једном престане. Оад је прилика да покажете, на каквом је сте^ену народна свест овдашњих Србаља Ј Земун је највећа српска оигатина у Архидијецези и због тога већ треба да такву свесну опгатину изберете, да се и друге маље ошптине на њу угледати могу. Ја вас заклиљем и преклињем оним, гато вам ,је најсветије на овом свету, да при будућем избору општинара једино по својој чистој савести општинаре бирате; јер тре?