Zemunski glasnik

71

Кад се дознао ребултат гласав>а рече г. Паји!>, да му није ва тим стало, ма били ивабрани чланови сви љегови противници. Он се ничега не боји, зна шта ће да ради код дотичног места. На овај иврек г. Најика нико се није обаврео, већ г. ђенерал рече, да је задаћа одборава, пошто себи претседника свога избере, та, да извиди ствар, и резултат испитиван,а нека поднесе општинском већу, које ће решити о томе. Господин Градоначелник јавља, да је г. Ђорђе Иујић из Осека 50 Форината поклонио нашој болниди, што је учинио и г. капелан Димитрије Руварац са 10 Форината. Решено је, да се захвалност општинс овој господи запише у протокол. Г. Калман Херцл и Са.\амон Билиц, два рођена Земунца, беху године 1857. одавде удаљени с тога што су се оженили, а то природно право не имадоше они, почем не беху најстарији синови у оца, који по тадаигњем закону само то могопге чииити. Јер тада је био број настањсних јеврејских Фамилија у Земуну ограничен. Усљед новс законске наредбе то је претрестало, и речена два човека траже се, да се могу вратити и за овдашње примљени бити. Саслушавпги ово рсче најпре г. А. Д. Јовановић, да треба да се просиоци ириме за Земунце. На то ће нитати г. Орел>, да ли ће се они примити као нови сгановници или као чланови општине. То је начелно иитање већ и са Финансијског гледишта, које вал>а и за друге случајеве решргги. Г. Пајић рече, да треба да се траже за овдашње, па ако имају одиуста и иметка могу бити нримљени. Онштинар г. Трешчик ре^е, да није нужно, да се оии тек приме за овдашње , кад су ио себи Земувци. То се мнење нобије. са вишс страпа, и почем г. варошки Уиравитељ прошње речених особа прочита, реши се, да се они приме за овдашње као и оетали странци. У варошкој болници нужно је, да се неке оправке предузму. Ту и дрва за Фуруне више се иотребује, него што је тгб&вљено. Госн. Градоначелник рече, да је сад благо време, па није нужно да се много ложи. Но оиравке су нужне, особито вал>а да се кревети оправе. Па нужно је и то да се болничка кућа као и остале онштинске зграде обезбеде од ватре. Г. варошки нретставник Петровић рече, да је већ закључено, да се асигурира, и почем је неко нриметио да је премија нижа, кад се на више година асигурира, то се закључи, да се то чини са свима варошким зградама на суму од 4000 Форината. Сад беху на рбду маловажни предмети, као што је релација о новом шмрку, о уговору с касанима, а један сиромах моли, да му се за идућу годину опрости општински ирирез. Све се то реши но мађистратском нредлогу без велике дебате. Но она је живља. иостала, кад се поведе реч •о чишћоњу сокака и осветлењу варошких Фењера, о којима вал >а се етарати, почем с концем године ирестаје обвезаност поДузимача. Г. Градоначелник рече, да пламен варошких Фењера није довољно јак. Треба да је 13 линија, уместо 11, које је величине садашњи пламен. 1.1а ни конструкција чини му се, да иије добра. Ма»го је зими, рсче," и 7 часова, што Фењери гору; и ту треба бар сахат два додати. И г. први варошки иретставник К. Петровић је тог мнења, да се варошком осветлењу већа иажња поклоии. Јер од осветлења варонш зависи сигурност личности и имања, много више, него од ноћпе страже. За то ће нужно бити, да се више Фоњера намести ио улицама. На иримедбу г. Градоначелника рече г. Тзенерал, да код нетролејских лампи више зависи од доброг намешћења ламии него од конструкције. Он мисли, да је сходно, кад би варошко заступништво онуномоћило мађиетрат, да овај нареди иробе. Покушајима најбол>е се пронађе, шта је .добро. То неће ни великог трошка стати.. Вал>ада ће садашн>и иредузимач још месец два под досадашљим

условом осветљавати, док општина не извиди, како ће ту ствар реигити. „Ја ћу о свом трошку да чиним те пробе са мојим Фењером, што ми је на кући, рече општинар г. Трешчик. Општина нека нареди комисију, која ће извидити. У мене су разне конструкције лампи, иа ћемо ону узети, која најбоље цели одговара." Ова се понуда нрима са захвалношћу, и наређено је, да се комисија састоји из општинара, г. Пециковића и вар. претставника Петровића. Том нриликом рече, општинар г. Вајзерт, да у горњој вароши има само четири Фењера, од којих само два гору, а друга два не, јер су им стубови иструљени. Он је то више пута јавио, но увек без успеха. „Чија ли је дужност о томе бригу да води?" питаће г. Ђенерал. Г. Вајзерт слегне с раменима рекавши да је за то власти јавио. „Знам, знам, рече г. Ђенерал опггро, код кога је кривица." Дебата о чишћењу улица била је жестока, јер мнење о том предмету врло је подељено. РеФерат иште дражбу и услове уговора, или да општина вакључи други начин. Ирви заиочне дебату варошки претставник г. Ст. Марковић. Оштро и решавајући рече, да нијс начин узрок досадашњим недостатцима , него дито нико не надгледа. Само добру контролу, па ће добро бити. Треба иодузимача по кеси на ће исиунити своју обвезаност. Та то је, рече, овде одавно закл>учено, но шта хасни закључити, кад закључке нико не извршује. Закључено беше општином и то, да г. мађистратски саветник Нетровић и говорник имају контролу над чистачем улице. Ја тада, рече, био сам у Пештп, и читао сам закључак у „Гласиику;" чекајући да ће ми се то званичним путем на знање дати. Узалудно беше ми чекање, јер дан данашњи ми речени општински закључак није достављен. Тако бива скоро са свима наигим закључцима, за то кривим власт, особито старешину." Општииар г. Јован Д. Јовановић тог је мнења, да се о трошку вароши само три наше пијаце чисте, сокаке пак нек' сваки газда пред својом кућом чисти. То мнење већином ■'општинара побије се. Т. Трешчик вели, да би тако још већих ненрилика било, и ако би се претпостављало, да ћс сваки уредно чистити пред својом кућом, што увек неће. Па је незгодно и то, да ће један у 8 сахата други у 10, трећи у 12 н. п. чистити, тако би ваздан облаци од прашине иснунилл ваздух. Та прашина је, рече. г. Коста А. Петровић, већа неприлика него сами нечисги сокаци. (Свршиће се.) — Из суседног Баната добили смо овај допис: ,,Л>убав к народности све се већма и већма буди. Дух иросветни шири се, а са овим свест код свију појединих грана народности. Досад су она племена, која су забачена међу туђе језике , али од једне вере, ириљ_убљивали се к истим туђинцима а на једнокрвну, по језику браћу своју, мрзили су. Заданути духом народности, народи у новије време , не одбацују се своје вере: али почињу ириближивати се и својој браћи ио језику, остављајући сваком своју веру у подиуној части. Можда Ке читајућем свету страно бити, чујући да у појединим честима Баната неки део Хрвата живе. Има их по Банату расејаних, али је жалост што су се миоге порол,ице, где су год са странцима помешане биле, у туђ народ ирелиле., Сада еу и хрватска ова наша браћа

духом пренула, и иочињу против поплаве туђинста, дижући школе у свом језику, осигуравати се, и браћи својој српској ближити се. У панчевачкој пуковњији већ постоји једна школа хрватска у селу Старчеву. Од скора су дали и глогоњски Хрвати, једва. 300 душајаки, молбу за школу у свом језику. Нека то учине и Хрвати перлезски, опавачки, борчански, панчевачки, хомољички, илочицки и ковински, пак ћемо имати до 10 хрватских школа у овој поковњи." Б. - Из Београда нам пише наш дописник ово: Ево вам шаљем још једно писмо о уставној комисији, па и то — последње. Она је завршила свој рад. Сваки се диви , да је то нешто на брзо свршено. Тако после оне седнице, где се говорило о скупштини и хоће ли бити два дома, што је нримљено и о чему сам вам писао, говорено је јоит и ко да дође у горњи дом, могу ли бити чиновници исабрани, за које се комисија изјавила да могу, осим полицајних. Била је још и једна седница, где је претресено питање и о одговорности министара и о слободној штамни. Комисија рече, да треба.и једно и друго. Обоје су врло важна и велика питања, и чудно је, да се то тако брзо- прешло. Међу тим ако је влада хтела, да само чује мишлење и вољу народну, онаје постига цељ и сад оетаје на њој да пројект о томе поднесе скупштини, и пројект, који ће бити удешен једино ирема потреби и народу забацујући сваке друге обзире. Што није у одбору довољно расветљено, то се може и сада путем штамие, па тако да дођу народни заступници на скугпптину о свему довољно обавешћени и упућени. А да томе . неће сметати још за неко време постојећа цензура, томе се можемо надати, јер кад еама влада хоће да одговара народу за евоја дела, и да даде слободу исказивања мисли, онда је заиста са срим резумљиво , да нсће стати томе на пут, јер тако би изгледала цензура, као човек, који види, да ће умрети, па хоће да још то време по вољи проживи и ради свашта. И тако јуче у Среду у 11 еахати састадоше се одборници још један пут у дворани где и намесници дођоше и својом беседом заврше радњу одборску. Захвалише одборницима на помоћи и искреноме савету и опет изјавише, да ће се својски старати за напредак народни, који мисле помоћу народа самога постићи. Одборници се одазваше с узвицима: Живео кнез