Zemunski glasnik

132

Јордакије позна главу — то беше глава његовог пријатеља Маријотија. . Затим се опет захори глас викачев: „Овде се може видети глава вође Јордакија, који је данас на заповест дивана убијен. Алах нека је сваком правоверном милостив!" Јордакије чује то и уздахне. . . Посрбио Ж.

Суђење разкнезу А. Карађорђсвићу у Пешти 27. Јанрара 1869. и следећих дана.

(Наставак.) Трифковић, упитан, у каквом је одношају стајао са убицом Радовановикем, рече, да му је Радовановић нредлагао састанак у Темишвару, куда пак он није хтео ићи, је]) га тамо сви познају и за то он за састанак предложи Сегедин, где га нико непознаје. Но Радонапонић недође у Сегедин и тако састанак беше у Темишвару. Писмена корешподенција између. Трифковића и Радовановића иоказује, да је намера овог његовог састанка био откуп ерарских захтевања од приватпог добра Еарађорђевића. Радовановић , рече даље Т ])ИФКОвић , умолио га је, да му купи револвере и ловачке , ножеве. Ове је он код Кирнера и Дрејера и купио и Радовановићу у Темишвару и предао. „Да сам ја, рече, знао за заверу и да еам члан исте бијо, то зацело неби узео оружије у отвореној трговини , де ме познају."' За што је Радовановић оружје набавио, рече ТриФКовић, да незна, а неможе за цело ни то рећи , да су предложени му револвери (согрчз Но1Јс(ј) заиста они, које је код Кирнера купио; овима., рече, равне револвере јесам заиста узео. Од Радовановића, рече, добио с 1-м за револвере и 3 пожа 105 ф. На изјаву суда, да је, као што ноказу ју разна писма, околности и кзкази сведока ТриФКовић учествонао на атентату у памери насилне промене владе у Србији, рече ТриФковић, да он при својим првашњим изказима остаје , и да је он невин. Он, рече, није ништа за убиство анао а да је знао, то је, рече, имао доста времена да утукне. Он се по-

зива на свој примерни живот и рече на пигање: ко му је дао новаца да купи револвере и ножеве? да је при продаји једне куће Карађорђевића од купца са знатном сумом новаца награђен био. Ф. Станковић, примети на прочитан му исказ убице Радоваповића, по ком је Станковић у случају побуне у Београду опредјелен био за вођу, да је тај исказ сасвим, лажан, почем он није никуд из Пеште ишао. Затим се испитају сведоци Андрија Малић, Т>орће Остојић, Никола Јовановић и Јован Којић који потврдише да се Станковић пре и после убиства виђао код „беле лађе" у Цешти. Којић рече, да он нехсоји убице кнеза Михајила лично иознаје, јер су пре два три месеца пред убиство били у Пешти и седели код Станковића. Сведок Малић рече : Славни суде! Да ли нознајем Станковића? на то морам одговорити , да га иозна1ем; али, је ли он био у Пешти онда кад се убиство извршило, то са свим иоуздано не знам. Као на сан, тако се само сећам, јер ме нико није позвао, да пазим на њега. А ја се тако могу сећати као стар човек од 63 годипа. Кад је депеша стигла, онда је Станковић био у „белој лађи", где сам га видео ; више не зшш ништа поуздано. Што се тиче оне друге ствари, т. ј. продаје куће, мене еу иозвали, да нађем купца , а ја сам више купаца и иреиоручио; али пошто је кнез Кара1)ор1)евић искао, да му се оволико и оволико да у готовоме новцу, није било ништа од продаје. На иоследак да му испуним жељу, ја сам ствар саонштио двојици Јеврејима, који су дали Тринковићу 3000 Фор. Мени је дао кнез један златан сат, а купци су ми дали 100 Фор. Не могу са свим поуздано рећи, докле је био Станковић у Пешти, само толико знам , да је био код „беле лађе", кад је стигла тепеша о убиству кнеза Милајила. Сведок Костић из Паланке , 37 година трговац, рече: „Ја потврђујем, да је Станковић био код нас у Штајнбруху, кад је дошла вест о убиству кнеза Михаила из Београда у Пешту; јер код мене држн своје свиње на израни. Неколико дана и}>е убиства кнеза Михаила видео сам га код „беле лађе" у Пешти.

Саму вест читали смо у вечерњим листовима овдаш. новина. Сведок Никола Јовановић из Оршаве , родом , 36 година стар , пр. источне вере, ожењен, житни трговац, рече : „Са Станковићем сам био у свези , због његових свиња. Филип Станковић је преко читавог месеца Јуна имао обор за своје свиње код нас у ШтаЈнбруку , па је готово сваки други дан долазио, да их посећује, док их није нродао. Зато мислим , да је у месецу Јуну био у Пешти. Иначе не знам ништа", Сведок Јован Којић запитан познајели неког Обратиновића рече: Ја сам тога човека истина видео, али пошто је он сам влашки говорио, а ја тог Језика не знам, за то се шњиме нисам ни разговарао. Видео сам га често, где говори са Србим.1, и где иде са разним сензалима; али, је ли се он састајао са Трипковићем и Станковићем, то не знам. Вест о убиству кнеза Михаила читали смо у једној телеграФичној депеши у „Нестер Лојду". Станковића сам видео неколико дана пре убиства кнежева у „белој лађи", и видео сам га и носле катастроФе ; али је ли он био овде оног дана, када се извршило убиство , то не знам. Трипковић познајем само но виђењу, и нисам га видео никад у друштву ових људи. Затим је и сведок Стеван В. Поповић, који је учитељ био Карађорђевићеве деце, испитан. Међу осталом ])ече на питање, што зна о неком писму, да се то иисмо односи на неко дело , што га је неки Аца Поповић написао. ОваЈ је био код кнеза, и донео му је један рукоиис иод насловом „Џенет". Понудиоје младом кнезу своју књигу на посвету. Ја тога госиодина нисам видео, али један дан после њега, дође к мени кнез и рече ми, да му је Аца Поповић ионудио своје дело. Кнез је нрочитао спис, дао је и другима да га прочитају, ца је дошао до уверења, да посвету у томе делу његов син не може примитм. Мени је наложено, да списатељу то јавим, и ја сам то учинио у овоме иисму. Затим положе сведоци заклетву. Председник рече: Сутра у 9 часава у јутру нродужићемо расправу. (Крај седнице у 1 час цосле подне.ј (Наставиће. се.)

Издаје и уређује: И. К. Сопрон.

Сопронова цечатња у Земуну.