Zemunski glasnik

282

богослужете било, наше божанствене мелодије нуз пратњу оргуља певати, и опет правима православпима Хриетијанима остати! Не би зацело онда ФотограФије из цркве наше излазећих онима из нозоришта враћајуКих се наличиле. Ја сам намеравао, неколико такових снргритуалних копцерта овде у евангеличкој цркви дати, да види свет и осети овакову богомољу, какову јошт није пи видио ни осетио; али не нађох позива, ако и нађох одобреља, особито код нросвећене мдадежи. Заиешепост је гдикојих у овом толика, да сам важне дописе са једпим изврстним нашим свештеником о цркви нашој прекинути морао, пјто је у оргу.ва уведењу нашо једну мрзку презреиу древ1го;ст, коју су наши свети отци одавно веп из православне цркве избацили били. • Али ваља знати и разумети, да сј г то све сами .т .уди били, који непознаваше ни музику, ни валчност ортана ува човеческог , ни непреодолим утицај музике на дух и срце »ЈОвеческо ;■ кроз слух. Та од музике и зверови у зверству свом клоцу, за музиком змије отровнице у намешћене клопк^, замке иду. Са музиком у руци сигуран је човек против зверињег нападаја. Та оргуља би еа сугласним нјењем и наше сад :остав .Бене и празне цркве опет наиунпла и зверске људе у срцу нотресла , па да проповедничка поука на ово онда падне, као семе хпенично на радом приуготовљену н>иву. 9. .Да се удовима свештепицима допусти опет се оженити. Јер није Боку угоднији блуд од ноштеног брака. Па нека им буде слободно, ван службе одело цивилно носити, н дугу косу и браду не пустити. А народ ваља обавестити, да пити је наших свештеника ношиво, ии коса ни брада православна, него све источно, чивутско. А Христу Спасу нека се уподобљавају поучавањем и делма, дакле духом, умом , а не спољаншошћу, која је, онда сасвим обична, обичају његовог народа од^ говарала. 10. Да се монастира само два или највише трм у целом Срему задрже, а сви други секуларизирају и приходи на просветне православног народа цели, на удовичке и сиротске Фондове породица учитељских и свештепичких, за иензије немокних учитеља и свештеника обрате и т. д.

11 У колуђера да се не примају више млађи л,уди од барем 40 година. 12. Епискогти да се из целог народа бирају. на то способних мужева, и да се за званичност своју скупа са свештенством, сабору пододговорни начине. 13. Да се све литургиске ектеиије и молитве на две или три сведу; да се после спаке овакве части једпо велељепно „Господи помилуј," и друге Вогу на славу служеће свете песмеумету: „Благоелови душе моја Господа, херувика, свјати Боже, Отче наш, веровање, нјшчастна" и т. д. за трајање од пола сата; па после, Апостола и Евангелија да ома проповјед с.т-.едовати мора, било да се чита или на изуст говори. 14. Да се забрани, скупоцене литије куповати , по црквама њима нроглед к' олтара богомољцима застирати, и на поља посити их ради плодне године , ради кише и т. д. Ваља глупи наш свет обавестити: да је Бог свагди , гди год се иањ мисли; да нам није Фајде Бога по њивама тражити, кад непоштено живимо, кад га сапсивамо, кад смо храмове божије празне оставили. Лутерани литију не изпосе на њиве али их честито обдељавају , па су им боље свагда, него наше поред све литије наше. А па суши послаће нам Бог кише, ако се поправимо, поштени постанемо и ако се остављеној цркви опет обратимо. Да би се ова поправка на срећу рода човеческог увести могла, необходно је нуждно , да се све друго из лутургије изостави , што се иокрај поклонења Богу и светојТројици у литургији с временом натрпало. Свети Сиподе п славпи Саборе! Што ја овде предлажем и у име човечества тражим, то све бити мора, то ће за цјело сљедовати, данас или сутра. Почните дакле ви са нечим, и стеците себи вечно име у народу, у свету православпом, да сте ви први међу њима из таме у светлост коракнули. Постаните прави Христови апостоли , коме није било до скупоцене параде, до неразумљени дуги и многи молитава, него до простог обучења и најпречег учовечања људи. Не бојте се у томе владе. Она ће се радовати, да се њеној религији приближујемо , ако ми то и не мислимо. Не бојте се народа, који је већ по инстинкту своју иресуду преко свију помепутих мана изреко, и који

ће пам у поштене ппморе наше веровати , кад нас све у еветој цели суглаепе види. Та ни најпростији међу нама не држи више ни владике ни калуђере за свете, пего за са свим обичне, слабости обштих, али и чезње за уживањем светеким, кога се лишавају, пуне Људе. Шга би се овде свашта којешта из свакодневног живота нашег павеети могло за доказати, да еу они свима, као и ми, страстима подложни л>уди. Пе бојте се Русије, која ће за пама путем разума и светлосги, путем правим не извртане науке Христове морати поћи. Редко је светлоет просвете из највећи др;кава заблистала. Нека им из средице паше зазори луча нстине христијанске, ако бројем и мањих, али у религиозним појмовнма за цјело узвишених, напредних. Бог је дух. Богу се дакле молимо духом и истином, и одбацпмо све и сва безплодна, која очи богомољца заслепљују , али му ни ум ни срце не осветљују, не оплемеп>авају. Доћи ће време , кад ће нас свет наш за то благосиљати , а оне, који би нас радо данас анатемисали, као непријатеље своје, било невипе, било самољубне , и као љубитеље права спомињати. Непристрастан ће из свега овога увидити, да не принадлежимо к' претеранима, који и дете с купком бацају, који само руше, али не зиД а Ј.УНама ни1'е стало ни за чијим приходом. Нама је до највећег добра нашег, до деце наше и до народа стало, да их из признатог и ооуђеног слепила избавимо.

ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТЗ Г .

Многим нашим претплатницима истиче концем јуна рок пренумерације. С тога их учтиво позивамо, да исту обновити изволе. Претплата на „Зем. Гласник" од маја стане до конца септем. на ф . 1.25 „ „ децембра „ 2.50 за Србију је тромесечна цена 15 гр.

Умољавамо наше поштоване упиенике, да би изволели сваки у евоме кругу наш лист препоручили на претплату, како би му се опстанак обезбедио.

Издаје и уређује: И. К. Соирон.

Сопронова печатња у Земуну.