Zemunski glasnik

исти преко године пет-шест пута у седницама задруге писарску дужност да врши, платиће му се још других 300, дакле свега 1200 Форината. Али горе наведеном репартицијом ипак неће се моћи толика учитељска и писарска плата намирити, а неће за то бити довољно ни камате од 3000 Фор. главнице, изкоје се састоји фонд трговачке задруге. Зато је закључено, да оно игго још Фали, да се донакнади самом главницом, која ће на тај начин скоро нестати. Овај намет највише ће осетити ситничари, јер код њих износи 25°/ 0 од царске порције што плаћају на трговину. — Из Београда нам пигае дописник: Читали с.те у нашим листовима, да је намесник г. Јован Гавриловић заступник васпитатеља нашем младом кнезу донде, док му се други нађе, што је такође поверено г, Гавриловићу. Ова је вест примљена радосно од свију, јер су врлине, научност и чисто родољубље г. Гавриловића свима познате, те се надамо, да ће отуда добра плода бити и по кнеза и по народ. — Од „Пест. Лојд" обустављен је нашом цензуром један од последњих бројева, а то због београдског једног дописа, што га је речени лист нрештампао из берлинских новина „Крајццајтунг," који непријатељски осуђују рад скупштински у погледу на устав. Тај допис није ништа друго него проста параФраза београдског дописа у „Н. сл. преси," што пре неког времена у том листу читасмо и који оиако лажно карактерише нови српски устав. „Н. сл. преса" позната је као туркоФилски лист, па с тога није чудно што против Србије пише; али што је „Пест. .Лојд" такав допис прештампао, јако је код нас дирнуло, и ако се зна, да и „Песг. Лојд" стоји под упливом пештанских еврејских трговаца. Свој тој агитацији у неком делу аустријске пресе против новог српског устава узрок је његов § 132, којим се не укидају законп, што закраћују Еврејима српским грађанску равноправност. Истина ово не одговара правичности и уставним начелима, али гата ћемо, кад друго, још шжније нач ,'Ло: ираво народне самоопредељиности, томе на пут стаје. т ј. кад народјош неће да дели сво право са Еврејима. Но због тога сав устав за хрђап прогласити и сав скупштински рад лажно пред светом оцрнити није право. — Званичне „Српеке Новине" донеше ово: .. Један новосадски лист јавља, да је између Србије и аустријеко-угарске

моиархије закључен уговор, по коме су се обе државе обвезале да ће једна другој издавати војничке бегунце, и на томе основу исти лист изводи и нека своја посматрања о Србији. Овај је глас неоснован. Не само да такав уговор непостоји између српеке кнежевине и аустријско-угарске монархије но између њих није било ни преговора о питању; а по постојећој старој практици, враћају се само државне ствари, као гато Је оружје, које пренесе војени бегунац, али се невраћају и сами бегунци." з.

— У угарској делегацији било је жестоких интерпелација због војене Крајине и питагве о њој најшкакљивије је пгго се ту покренуло. Министар Лоњај огатро је осудио с Финанеијског гледигата поступке у Граници, рекавши, да је ту Финансијска управа у најгорем стању Пештански листови живи су одјек изјавама у делегацији, но при свем том још се не зна, како је гласио одговор војеНог министра, који је дао интерпелантимау одсецима. Само се зна, даје рекао, дамујепрва дужност старати се за умно и материјално унаиређена граничара. Али један бечки лист, за који се зна, да стоји под упливом министарства, доста се значајно изражава о том предмету. Лист тај овако говори: „Питање о Граници остало је и у данашњим заједничким одношајима не измењено и сматра се у дуалистичкој згради као област, скојим само суверен или у име његово ду>жавни војни министар располаже. Па управо та околност захтева, да и Граница по могућности ужива благодети уетавне као и остале круновине. И ако је год. 1850. дато Граници негато од либералних основих права, опет не одговара данашњим околностима, што су до данас остварени само по неки параграФи од тог закона. Познато је даје државни војни министар одредио комисију, која је радила на реФормама у Граници. Ова је комисија свој задатак регаила и свој елаборат поднела региментама и комунитетима, ако би и они што приметити имали. Овај елаборат садржи штатуте о дужности војничкој и измени у админист])ацији; организовање народне војеке и народног устанка против непријатеља; закон о зборовима и гататуте о опгатинама. Елаборат је израђен у духу либералиом, и овај ће најдаље за месец дана поднесен бити цару на потврђење."

А А — Државпи канцелар гроФ Бајст, да не би делегације много брисале од војног буџета , рече у једној од поеледњих седница, ,,да је ипак можпо , да ће се европски мир поругаити, те да ваља на опрезу бити." Ова изјава државног канцелара учини, да је војном миниетру један милион Форинти вигае дозвољено, него гато је намигаљено било. — У Букурегату очекују оружје а тако исто и многе коње, које ]е војени министар наручио. Народна војска се непрестано веџба, а румунска држава подигла је зајам од 10 милиуна Франака. — Цар и царица руска стигли су у Одесу и оданде ће иоћи у Лквади.ју у РСриму, где ће их поздравити намесник кававски велики кнез Мијаило и румунски кнез Карло, за кога се говори, да ће се оженити са талијанском принцезом Маријом Савојском. — Између порте и вицекраља египатског постоји озбиљно неспоразумлење тако, да се из Мисира јавља, да се тамо војска снрема за рат. Две су мисирске иаше побегле султану, који их је узео у службу. Одношаји ти учинише, да је вицекраљ на врат на нос оставио купатило у Француској и у Мисир се повратио. — У Шпанији појавише се немири од странке иринца Карлоса. Наоружане чете повлаче се непрестано у гори , а војска их гони. Код варошице Реале беху поражене бунтовничке чете од војске. И са острва Кубе стижу рђави гласови у Мадрит. Прим је говов да прода то острво Американцима. — Инглиски парламенат, и то доњи дом, одбацио је иредлог , којим се хтела укинути смртна казн. Тај поступак законодавног тела сви већи листови лондонски одобравају. — Царица Француска предузеће при концу идућег месеца путовање у источне земље. Опа ће да посећује редом Атину , Цариград и Јерусалим, па ће потом при отварању еујецког канала ириеуствовати. — У Паризу је наименовано ново министарство. у коме нити Лавалет нити пак Рује има места. Нанредњачки иосланик Француске скунштине Гамбета издао је писмо својим бирачима у коме означује 1-ледиште опозиције и износи каракхе-