Zemunski glasnik

У Земупу, 21. севтембра 1869.

Земунски Гласник из.чази Недељом у јутру. Цена му је годишља 5 фо - Предплату на Земунски Гласник прима изАустрије Сопроновапечатња ринти у банкнотама заједно с поштарином или достављаљем у кућу. За у Земуну, ив Београда и унутрашње Србије г. Велимир Валожић у Беопредбројнике у Србији стане лист овај дукат цесарски с поштарином. Број 47. граду. Нредбројници из Босне, Херцеговине и Старе Србије предброје За Босну, Херцеговину и Стару Србију 60 гроша турских, ван турске се у плаћеним писмима код управе вилајетске псчатље у Сарајеву. Бе поштарине, коју предбројници сами имају плаћати. новаца никакве се не уважавају наручбине.

„Све з«1 иарод."

I. (Свршетак.) Реко сам, да нам шит.а странце намамити, да к нама долазе. Ја еам то рекао поглаиито у Фигурадном смислу, т. ј. да се угледамо у њих, да иримамо оно што је у њих добро и ваљано, и што би и по нас од користи било. Особито треба да се угледамо на њихове друштнене нрлине, којима су они толике добре цели постигли. На друштдени дакле жинот њихов треба да се угледамо. Али не би згорег по нас било, кад би се моје речи и у очитом смислу оствариде. Хил>пдама сгранаца врви у јужне покрајиие да се науживају благе климе и да се нагледају дивних призора шго им је мајка пј)и]>ода тудер богато расула. Па зар наша красна домовина нема тако узоритих, што-но западњаци веле „романтичких" покрајина? На сваком кораку сретале би странце чаробне долине, дивни брегови и брежуљци и лековите воде са украјинама у којима је сила дражи свакојаке и природне дивоте. Па зашто се становници других покрајина, које у природном богаству немогу с пашима да се мере, зашто се велим они богате и немогу да даду џевапа толиким гостима, ако не зато што су умешни те су изволели сваку рдост па на њих маме радознаоце из белога света. А ми стојимо скрштених руку а то „све за народ и с народом." Да се таке згодне прилике створе тешко је за појединца али није за ве'.,ину; па зашто се не удружавамо? Далеко буди од нас та номисао да би сриска либерална влада, што у сваком иокрету проповеда слободљачка начела, да би та влада, велим, стала на иут нашем удружи-

вању; да би забранила јавне зборове и иредавања, друштва за насгаву и ширење свести , уметности, нроизводње и буди каке радње које би годила народним интересима. Колико нам нута забранише јанна зборове, где дођосмо да измењамо мисли и да порадимо за царод? Што министар просвете није дао лане да се усганове јавна предавања то вал>а знати ирво да је то било лане а друго ми мислимо да он није ишао на то да јавна нредавања отсечно забрани већ је с тога што је желео да се чеделше школе најнре утврде. Оп1о ашша геппп. Власници би ваљало да покажу слику правог патријотиЗма што смо је в« Ј ћ сиоменули. Па да видимо како у том ногледу стоји наша нрестолница. На жалост, ту се слабо мари за такове ствари. Таке иатријотске мисли мрачњаци називњу некаком ,,илузијом а заборавњају да се та илузија, сањалаштво, дешава само у мраку, коме су они вечни иријатељи. Друштвене странке у радне дане и не састају се, јер свака има свој особени „хотел" а у недељу стичу се на једно место али где и како? Скупљамо се у „парку" где је сваки дошао да покаже како уме штуцерски да се понаша и презриво друге да гледи. Један другом да покажу колико су за прошлих шес дана у цивилизацији дотерали. Власници гледе да л ће пре грађани да им се јаве; грађани гор нролазе поред других да им покажу како слабо хају за њихова ноповања о слободи, братству и једнакости; јато жандара шева но оним дивним стазама те набљудава норедак а наше сестре помодарке броје колико су добиле комплимената, па опет све се ради „за народ а с народом!" Ето то еу наши зборови, вечерње лекције, јавна предавања и митинзи, за које се просвећени народи јед-

нако рву са својим владама да им допусте а ми за њих и не сањамо ! А ко би у таком шаренилу пито за грађанску касину, читаоницу занатлијске задру 1'е, трговачке скупове, прометну банку; ко би из иарка отишао на берзу, митинг и тако што год? Док се газда тако шиацира слуга вал>а да чува кућу. А недељна школа? Ко ти за њу мари! „Зар смо ми погодили слугу да иде у школу? Што је он глуиљи с тим ће випЈе да издире." Тако мисле београдскепагријоте, штосу негдазаграђивали место где је сажежено тело свог учитеља и просветника српског. Тешрога пш(ап(;иг сЧ поз ш ЦЦв! А ми ћемо једнако да понављамо стару песму на нов глас „све за народ а с народом. " А нгга се ради по мањим варошима нашим, што их наша браћа београђани не удостојавају ни имена вар >шице већ их зову наланкама, иа кад их једном своје посете удостоје а опи веле да с.у били по „внутрености" као да су били негде по унутрашњости африке где се мајмуни легу. Је ли тамо у „паланкама" боље? У мањим варошима нема ни тог номодарског збора што се у Веограду зове „променад," те да се колико толико човек састапе и разговори, па и ако се неби зборило о политичким комбинацијама а опо би се зборило о најпречим потребама. Место оне аристократске гордости што у л парку" влада, у мањим варошицама плеткашење достигло је свога врхунца, те је навело мирне грађане да по ваздан чувају кућу и само по каткад да оду у какву крајњу каваницу, где нема ни гласа ни трага од обичне одзивке „све за народ и с народом."