Zemunski glasnik

403

тем ов&ких агитација да дође до цељи, као да ће Србија да слуша обичне песме Видов-данове а неће да гледи који су з г слови за н>у пробитачнији. Ово питање живо занима читалачку публику нашу. Друго вам ништа немам јавити већ да су отпочета војничка веџбања. Но како је ружно време народни војници нису могли да станују у логору век су разређени по механама. У четвртак беше маневра с паљбом и срећа те се ништа хрђаво није десило као у Неготину што су више њих рањени а двојица бог зна хоћел преболети. На маневри беше кнез у народској пуковничкој униФорми заједно са намесницима и земунским ђенералом г. Кшижом. И у Крагујевцу догодило се два несретна случаја при екзерциру, од којих један као што чујем, из пизме. А за овдашњег грађанина А. Л. чујем да је лишен часнигатва у народној војсци с тога, што је ономад на екзерциру ударио народног војника. — Јуче у четвртак догоди се овај мистериозни Факт. У дућан овдашњег сараФа Л. уђе неки младић Евреин и пита да л' потребују књиговођу. ОараФ не беше дома, већ супруга његова и момак један, који рекоше, да им не треба књиговође. На то иште младић лутријски лист „Меркур," у коме хоће нешто да види. Момак му изнесе речени лист. Пошто га је младић прегледао и вратио, опрости се и остави дућан. Но мало доцније видоше даје подметнуо пасквилу против династије и владе. Пасквила је писана латинским рукописом у бунтовннчком духом. Полицији је испало за руком, да још исто вече тог младића у једној овдашњој гостионици нађе , али он неће да зна ни за какву пасквилу, и ако не одриче, да је био у сараФа.Но збиља шта би са последњим бројем вашег листа? Нигде га у Београду нема... Кака ли га невидима сила то задржа? Така би иета срећа подесила и онај број „Панчевца," у коме је било отворено писмо др-а Драгише Отанојевића, али наши то поштари превидоше, те „Панчевац" недође у тај мах под црвени плајваз. Но то је последњи нут, јер ее власници огорчише љуто на њ те га еравнише са ..Напретком" и вечни улазак у Србију закратише. — Имамо из Кијева, јавља „Јед." од 3. Октобра иисмо, којим нам се јавља, да је наш г. митрополит тамо дочекан са евојом пратњом да се не може боље желити. Русима је ова поеета веома повољна, и у-

чиНила је на јавно мишљење у Русији врло повољан утицај. — О изборима одборника општине београдске 5. мес. избрати су као: Одборници Јован Митрићевић, државни саветник; Коста Кнежевић, шмит са теразија; Живко Давидовић , пенз. саветник; Мијајило Антонић, из Палилуле и Алекса Давидовић чиновник у пензији. Заменици: Рајко Крављанац Стојковић, из Палилуле и Урош Јовановић бакалин са теразија. — Државни тужилац у Пенгги предао је тужбу своју против раскнеза Карађорђевића, Трипковића и Станковића. Он оптужи раскнеза као виновника грознога убиства топчидерског и иште да се смрћу казни. За Трипковића и Станковића иште 15- и 20-годишње тамновање. — Оставка угарског министра унутрашњих послова барона Венкхајма уважена је. На његово место наименованје Рајнер досадашњи велики жупан баргаки. У понедеоник пре нег' што се је цар кренуо на пут, држана је у дворани пештанског колодвора министарска седница под председништвом царевим, на коју дођоше из Беча војени мииистар Кун, па министри Гискра и Брестел. Саветоваше се о мерама да се буна у боци которској угугаи. Војеном министру дата је неограничена власт у том погледу. — Устанак Срба у Боци которској све више узима мах. Доказано је, по бечким листовима, да се е њима и поједини црногорци боре. У протли понедеоник држан је на Цетињу савет, у коме закључише, да се изда окружница на европске силе, којом ће црногорска влада јављати, да не може гарантовати за неутралност црногорског народа, ако се которскн устанак не угуши што пре. Пуковник брођана, Јовановић, који се сам тражио, да војује против усташа, рањен је одмах у првом окршају. Ево што нишу „П. Л." о том устанку: „Зацело ете извештени о постанку овдагање буне и првим крвавим сукобима. Но не мање ће вас занимати, да чујете о томе од једнога очевидца. Беше недеља, 19. пр. м., кад сам био у Рисанима. Ц. кр. ерески капетан Франк баш је тада био дошао и употребио прилику, да се с неким сељацима из Кривогаије и Леденице поразговори о народној војсци. У договору с њима закаже он 21. пр. м. састанак ста-

новника из Кривошије , Убла, Леденице и Орахова, да им разјасни закон о земаљској одбрани и да их склони на њ. Као што је уречено, капетан дође 21. пр. м у Рисан. Но народ из Кривошије и Леденице нехтеде никаква разјаснења о томе чути, те недође у Рисан. С тога је држан састанак близу Кнезлаза на друму. Народ је био доста миран, но ипак је остао тврдо при својим условима , које је одмах у почетку изнео и под којима је хтео само ступити у војску, на име: не хтеде се заклети, нехтеде примити оружје и униФорму и ићи на ексецир. Док се овде у пољу преговарало, народ из Кривошије већ се почео селити и преносити храну и стоку своју на црногорску земљу на Грахово. Лзуди и момци из Кривошије међутим одогае са својим оружјем у Рисан, да га тамо код приватног пугакара оправе, којем је оправка требала. 22. пр. м. чуло се, да се народ непрестано сели у црногорску област; власт је то мирно гледала. 23. пр. м. у 10 с. из јутра држана је велика народна скупгатина у Свечеву, где су догали и људи из напред споменутих места, и из среза Херцега новог. И ту је закључено, да се нападне тврђава Драгаљ и да се узму Фигаеци, којих је тамо било за ц. војску. И те ноћи били су већ сви путови у Драгаљ и гора, која опасује Рисан поседнути, како би се ц. војсци спречио пут у Драгаљ и начинила побуна, кад се она приближи. Кад је то чуо бригадски командант у Котору , одмах погаље једну кумпанију од 42 момака са два оФицира преко Леденице у Драгаљ у помоћ и три жандара из Котора да мотре свестрано покрет устагаа. На један сахат од Рисана чуше жандари десет пугаака око Леденице, а одмах потоме учестану пуцњаву. Они отрче у Рисан и јаве команданту, који опет пошље једно оделење војника под управом норучика Ринека онима у помоћ. Но наоружани сељаци их дочекају код Леденице и одбију их натраг. Ринек се повуче са својим војницима натраг и отпочне бој , јер сељаци све јаче наваљиваху и хтедоше им оружје одузети. Кад се зачуше пушке појуре сељаци са свих страна и бигае војску , која се натраг повлачила не само из пугаака него и камењем из брда. Бој је трајао 3'Д сахата , од "Д 4 до 7 после подне. Поручик Ринек падне мртав и још двојица војника, а 14 је рањено ; између њих само 5 из пушака, други камењем."