Žena i čovek : pripovetke

ЉУБОМОРА 45

Најпосле дође и то жељено вече, а за њим ноћ и, најпосле, одмор и мир, али узалуд! Катица је чекала И чекала, целу ноћ, али Филип није дошао.

Њој је било страшно. Томе се није надала!

Кад је ујутру стигла у виноград, колути око њених очију бејаху се, од неспавања и страсног мучења, проширили све до јагодица. Филип је већ био у винограду, и она, иако је код куће била одлучила да му неће прилазити, чим га виде, приђе му и расплака се.

Затим, да је сељаци не би видели такву, свуу сузама, побеже иза прве ограде да несметано настави своје плакање. Филип потрча за њом и покуша да јој се извини, на све могуће и немогуће начине, за недолазак. Најпре је рекао: да су младићи стражарили те да није никако могао избећи њиховој пажњи; затим, да је био болестан; најпосле, да није хтео доћи јер ит. д. Али то Катица није хтела ни да чује све док јој се сн, на послетку, није заклео, да ће, било што било, пре свога одласка, једно вече доћи. Тада се Катица тек смири и опрости му своју тешку, непроспавану ноћ.

Од овога дана прошло је поново пет-шест узалудних ноћи које изморише Катицу до највећег степена. Сваке ноћи она иш“ живаше Филипа, али он није никако долазио. ,

— Ни прошле ноћи ниси дошао! — корила га она сваког следећег јутра кад би га у винограду срела.

— Не бој се, доћићу сигурно! — одговараше он, иако није ни најмање био сигуран да ће то учинити.

Јер берба се примицала крају и дан Филиповог одласка беше ту. Он не беше још одржао своје обећање.

Неко непријатно осећање задржавало га је од тог извршења. Чинило му се, да је то некако бесмислено; у истини пак беше више неки подсвесни страх од сељака него ишта друго. И није одлазио, не бринући се што Катица због тога трпи необично,