Žena i socijalizam

188 _. су толико нечасни да ниску најамницу оправдавају тиме „ што ће девојке упутити на помоћ „пријатеља.“

Шваље, кројачице, модискиње, фабричке раднице, у стотинама хиљада, налазе се у сличном положају. Послодавци и њихови чиновници, трговци, сопственици добара итд. сматрају врло често као неку врсту своје привилегије да женске раднике и службенике употребљују за задовољење своје страсти. Наши поштени кон: зервативци воле да односе на селу представљају у моралноме погледу као једну врсту идеала, на супрот великим варошима и индустриским окрузима. Ко познаје те односе зна да они нису такви, а то потрђује и једно предавање које је у јесен 1889 држао један сопственик племићскога добра, предавање о коме су саксонски листови донели овакав извештај:

„Грима. Сопственик племићскога добра на Рекницу, Рг. ф Вехтер, држао је ту скоро на скупштини капеланије, која је овде била, једно предавање о болномг неморалу у нашим сеоским општинама и у њему је оцртао данашње односе не баш ружичасто. Том приликом је предавач сасвим отворено признао да у много случајева и Дослодавци, чак и ожењени, стоје у веома интимним односима са својом женском послугом и радницама, па последице тог односа или поравњавају овцем или злочином уклањају испред очију света. Нажалост, не сме се притајити и то да неморал по сеоским општинама развијају не само девојке које су као дадиље у вароши усисале тај отров и момчадл која се са њиме упознала служећи војску, него да тај неморал преносе на село и образоване класе, управници племићских добара и официри приликом вежбе трупа. Како Ог. Вехтер вели, овде на селу има врло мало девојака које су напуншле 17 година а да нису пале.“ Простосрдачни предавач платио је ту своју љубав према истини друштвеним бојкотом који је над њиме објавио увређени официрски свет. Слично нешто томе догодило се и са пастором Вагнером у Прицербу, у Марки, који је у своме спису: „Морал на селу“ казао непријатних истина господи велепоседницима.

Већина проститутки бива бачена у наручја овоме