Žena i socijalizam

· 902

Од женских привредника било је:

неудатих удатих _ удовица у пољопривреди . . . . 1651524 6158301 486329 „ Индустрији . . . . . 1048818 250666 221634 „ трговини и саобраћају . 323966 129176 126466

„ несталноме најамном раду 122266 28595 83004 „ јавној служби и слободним

професијама . . . . 135815 22643 – 18190 свега 32828389 1046381 935623“ уз то слугу а 11272 1057653

Приликом привреднога пописа у години 1882, број удатих жена које учествују у привреди износио је само 714060. Он се дакле до 1895 попео за 343598 главе, за читава 48,12 процента, а то је опет, упоређено са рашћењем становништва, један врло неповољан однос.

Ови бројеви пружају јасну слику о стању ствари у Немачкој. Жена се на свима областима нагло и све више упреже у рад, а нарочито удата жена. Интересантно је да се приликом привреднога пописа од године 1995 нашло и !1 женских ложача и машиниста.

У Енглеској је било упослено у индустрији:

свега | мушких женских 1871 . . 11598466 8270186 8323280 18 А 67564: 7783646 3403918 1891 << 12898484 8883254 4016230

За 20 година, дакле, броју упослених мушких лица повећао се за 613068 глава = 7,9 процента, а број женских за 692950 == 20,9 процента. Нарочито је карактеристично у табели то што је, ма да је године 1881, која је била година криза, број упослених мушких спао за 486540 у сравњењу са годином 1871 број женских ипак порастао за 80638! А даље се показало и то да су млађе женске радне снаге потиснуле старије. Број радних снага од 10. до 45. године повећао се, међутим број оних преко 45. пао је. |

# Напфубтетисћ Фе Убаабуујазепзећа еп. 11 Абшаге, ·Јепа.