Žena i socijalizam

204

_ године 1890 учествовало је у штрајковима 10961 радница,

· један знак да раднице у Сједињеним Државама, баш као“ и њихове европске класне другарице, почињу схватати класну супротност између капитала и рада. А какону Сједињеним Државама жене потискују људе у извесном броју индустрија, о томе нам говори ова нотица у „Левест. Журн.“ из године 1893, у којој се вели:

„Један специјалитеш фабричких села у Менсу јесте класа људи која би се згодно могла назвати „домаћицама“. Готово у свакој вароши где има много индустрија налазе се ти људи у великом броју. Ко одмах после ручка зађе по кућама, затећи ће их где повезани кецељама перу судове. У друго доба дана, човек их може видети како рибају, намештају постеље, перу децу, распремају или кувају... Ови су људи примили на себе домазлук из тог простога разлога што њихове жене могу више да зараде у фабрикама него онш, те значи уштеду у новцу кад жена иде да ради.“

Последњи став требало би да гласи: зато што жене раде за најамнице са којима људи више не могу да раде, те због тога подузетник више воли да узме жену но човека, што се и у Немачкој дешава. Места која су ту описана јесу такозвана зће (омп5 (женске вароши), 0 којима је већ говорено на другом месту.

У Француској је године 1895 у железничкој служби било упослено ништа мање но 15958 жена (у канцеларијама и као издавачице карата), у унутрашњости у поштанској служби било их је 5853, као телеграфискиња и телефонискиња 9805, а при државним касама за уштеђевину 425. Укупан број привреднога женскиња — рачунајући ту и пољопривреду и по кућама — износио јеу Француској 1893 године 4415000. Од 3858 одлука париских привредних судова на жене се односило ништа мање но 1674.

Према податцима швајцарскога фабричкога инспектората од 5 јуна 1901,— у подузећима која су му пот-

+ бећусјлетасће Бађм зба Ник пасћ деп Еећеђипеен Фез е14сепозајасћеп КађгПпзрекфота: уоп 5. Ји 1901. Нетап5еесеђеп хоп ећууејлемаећеп Тааизеедералетеп!. Вега 1902.