Žena i socijalizam

207

ЉУДИ ЖЕНЕ марака марака У фабрикама пипака а 20—20 17—15 >: = штоф. зарукавице 12—,80 6—25 „ ткачницама лана ијуте . . 12—27 5—10 „ радион. за чешљање вуне . 15—27 7,20—10,20 „ једној фабрици шећера . . 10,50—41. 7,50—10 „ фабр. коже и кожних еспапа 12—28 7—18 „ хемиским фабрикама. . . 98,50—25 7,50—10 „ фабрикама гуме. . : 9—28 6—17

„ једној фабр. за лампе од харт. 16—22' 7,20—10

У једном испитивању надница фабричких радника у Манхајму године 1893, Ог. Верисхофер је поделио недељну зараду радника у три класе: у најнижу класу долазила је недељна најамница до 15 марака, у средњу од 15—24, а у вишу преко 24 марке. Према томе, наднице су давале ову слику. Добијало је:

нпже средње вишо наднице свега радника . 29,8 проц. 49,8 проц. 20,4 проц. мушких - 2 ОНИ 56 ша О женских = ОУ ЈЕ О А (0,1

>

Раднице су највећим делом зарађивале збиља надницу за гладовање, јер су добијале

недељну најамницу испод“ 5 марака 4,62 проц » У од ђ-— 6 ) » У ЕП » 6— 8 л 43,96 » > » Бр 83—10 7 27,45 л » » 7 12 5 Бр 12,88 »„ 1022 " У 1216 » 5,98 » - ТЕ преко 15 марака остатак 0,74 ,

Најбедније су плаћени радници у кућној индустрији, и то како људи тако и жене, па ипак жене још мизерније. Уз то је радни дан без граница, а у сезони неизмеран. А исто је тако у кућној индустрији врло често уобичајен и „знојни систем“ т. ј. раднику посредници — фактор, мајстор и т. д. — дају посао, па онда један замашан део најамнице коју подузетник плаћа раднику траже као награду за свој „труд.“