Žena i socijalizam
249
под условом ако су немачки поданици; а исто су тако женским медицинарима урачунате године студија на страни. Још пре 1898 године женама је било допуштено студирање на по неким немачким универзитетима, као у Хајделбергу и Гетингену. Зимњега семестра 1901/02 већ је на универзитетским листама било записано 1270 женских слушалаца, и то у Берлину 611, Бону 105, Хали 89, Бреслави 76, Лајпцигу 73, Фрајбургу 52 (од ових су 17 иматрикулирани), Вирцбургу 4!, Кенигсбергу 38, Штразбургу и Хајделбергу по 33 (у Хајделбергу је било 6 иматрикулираних), Килу 19, Гисену 18, Роштоку 7, Марбургу 6, Ерлангену 4, Грајфсвалду и Тибингену по 2. Исто су тако у читавом једном низу немачких вароши основане женске гимнизије и реалке, тако: у Карлсруу, Штутгарту, Хановеру, Кенигсбергу, Франкфурту на Мајни, Бреслави, Берлину, Шенебергу, Манхајму итд. Штразбург, Хајделберг и Фрајбург и политехника у Карлсруу допуштају женама иматрикулисање ако поднесу сведочанство о испиту зрелости- које. немачке“ државне гимназије или реалке.“ Међутим, сви остали немачки универзитети, а пред њима берлински универзитет, одбијали су досада да иматрикулишу жене т. ј. да их признају као пуноправне студенте, чак и кад оне подносе сведочанства о својим квалификацијама. Још у пролеће 1902 одбио је сенат берлинскога универзитета поновну молбу за иматрикулацију студенткиња које имају сведочанство о испиту зрелости са неке немачке гимназије. Уопште, још није сломљен отпор меродавних кругова у Немачкој који устају против женског права на студију. Тако је пруски министар просвете држао марта 1902 један говор у прускоме ландтагу у коме је, између осталог, овако разлагао: Женске гимназије су један експеримент који просветна управа мора одбацити; он се боји да посећивање гимназија и универзитета не утиче штетно на разлике између човека и жене које је природа створила а култура развила. Немачкој породици треба очувати што је могућно више одлике немачке жене. То је резо-
! » Ббапа Чет Чешзећел Итапепђемевиле пп Вегтпп Аез Јаћте5 1902, уоп Еа- Ра ега. Уптећ, Петра.
=== о = Ућ
Ко Матавуљ