Žena i socijalizam

= - | 251

мл

, ——рсновним начелима пристојности ш морала. Питање које покренусмо изгубило је сад свој локални карактер. —— Већ се и са виших места могла чути по нека о дефинитивном одобрењу које би се дало женама за медицинске _. студије. Ви сте сви у подједнакој мери заинтересовани РБ! за нашу ствар, и због тога вас ми позивамо: Заузмите 1 положај према овоме питању и придружите нам се те =— да тако подигнемо заједнички протест !“ КЕ Овај је „протест“ један снажан доказ ограниченојр“ сти, али и конкурентске зависти студената клинике, јер се на то морају свести и њихови обзири према моралу. |. Оно што је допуштено у највећем броју културних др_ ожава, негде већ толико векова, без икакве штете по морал и осећање пристојности код студената, има да буде = опасност по Немачку! Немачки студенти нису баш на гласу због особитих врлина, те би требало да батале ='овакве шале. Кад ништа не вређа пристојност и морал то што болничарке присуствују свима могућим операци_ јама које лекари врше над мушким и женским болесни" цима, па им уз то у највећој мери и помажу; кад је при|стојно и морално да.читаве групе младих људи, студија ради, стоје као посматраоци крај постеље једне породдиље или присуствују операцијама женских болесника, (онда је смешно кад то исто право неће да се даи студенткињам“. Један сасвим други разлог но што је тај халских клиничара наводио је покојни проф. Бишоф устајући против тога да се женама допусти студија медицине, а тај је: суровост студената! о чему је он зацело најбоље могао судити. Али, ма колико ограничени и завидљиви конкурентски мушки кругови устајали против женскога права да студира, питање је решено у корист женскога пола. Студирање њихово на универзитетима не може се више сузбити. Женски лекари, у већем или мањем броју, већ сееналазе у свима културним државама на земљиној кугли, па чак и у онима које још не важе као културне државе. Покојни Ли-Хунг-Чанг поставио је за свога кућног ле| кара једну Кинескињу која је била лекар у женској бол| ници свог роднога места Фучанга. Покојна госпођа Коваљевска, славни математичар, била је од 1884. па све

а Зелина –-