Žena i socijalizam

264 2

има и неудата, сем неколико изузетака који су у закону споменути. Овим се непосредно изјављује да жена стшупајући у брак губи слободу. Ко би јој, онда, могао пребацити што она, при таквом стању ствари, не пристаје на формално закључивање брака, као што се то у Француској тако често дешава.

По праву које влада у Берну, оно што жена заради припада мужу. Слично томе важи и у највећем броју кантона Швајцарске, у Француској и Белгији. Последица овога јесте то да се жена најчешће пута налази у стању потпуног ропства. Муж профућка са девојчурама илиу кафани оно што жена заради, или се задужи на зараду женину или је прокоцка, а њу и децу оставља да петљају; а, шта више, он има чак ито право да од послодавца тражи да њему он исплати оно што је његова жена зарадила. |

Шведска је законом од !!. децембра 1974, обезбедила удатој жени право да слободно располаже оним што стекне својим личним радом. Данска је исто то начело уздигла на ступањ права. А по дапскоме праву својина женина не може да одговара ни за мужевљеве дугове. Сасвим тако гласи и норвешко право од год. 1888.“

Право васпитавања деце и право да доноси одлуке о њиховом васпитавању припада оцу по законодавству највећег броја земаља; овде-онде допушта се матери подређена сарадња у томе послу. Старо римско начело, које је стајало у најоштријој супротности према добу матријархата, данас чини свуда основни Ггон законодавства.

Од континенталних држава жен; има најслободнији положај у — Русији, што се има приписати преосталим комунистичким установама или сећању на њих. У Русији је жена управљач свог имања, онајима исто право у општинској управи. Комунизам је сецијално стање најповољније за жене, то нам је већ гоказало излагање пе-

% Излажући ове правне односе, . смо се у многом погледу придржавали дела Луј Бридела: Ре Бој Чез Теттез ег је Матаге. Рајне 1999., ону А(ели, ват ешт |