Žena i socijalizam

лажи, презирања, бестидности и издаје што су их вла-

дајуће класе показивале и вршиле према народу. Под

утицајем тих једностраних описа певао је Шилер оно своје: жене постају хијенама и на ужасан се начин подругују. Па ипак су оне тих година дале тако много примера хероизма, душевне величине и способности за

пожртвовање која задивљава , човека, да би написати“

једну непристрасну књигу „О женама у великој '"Револуцији“ значило подићи им један почасни стуб који на далеко светли. Та и сам Мишле вели да су жене биле авангарда Револуције! Општа беда у којој се француски народ налазио под пљачкашким и | режимом Бурбонаца падала је свом тежином, као и увек у таквим приликама, нарочито на жене. Пошто им закон није допуштао да готово ни на какав частан начин зарађују, оне су у десетинама хиљада падале као жртве проституције. Уз то је дошла и глад од године 1789, која је до врхунца попела беду њихову и њихових. Она их је у Октобру нагнала да јуришу на Општину и да у маси иду у Версаљ, где се налазио двор; глад је дала повода једном броју њих да поднесу петицију Народној Скупштини „да се понова заведе једнакост између човека и жене, да им се даде слобода рада и занимања и ставе на расположење места за која су оне способне.“ А пошто су увиделе да морају имати силе ако хоће да дођу до свога права, а силан се може постати ако се организује и у маси стане, оне по целој Француској створише женска удружења, која су делимично достизала тако висок број чланова да су изненађивала, а тако су исто узимале учешћа и на зборовима људи. Пошто се генијална мадам Ролан решила да међу „државницима“ Револуције, жирондистима, игра главну политичку улогу, вођство над женама у народу преузе у своје руке ватрена и речита Олимп'де Гуж и предаде се ствари свим одушевљењем које је могао дати њен темпераменат. Кад 1793 Конвенат прокламова човекова права (Је 4тон Че Рлотте) она је одмах увидела да су то само права мушких. Насупрот њима, Олимп де Гуж, Лујза Лаконб, истакоше, између осталог, у 17, чланова „женина права“, која су 28 бримера (20 новембра 1798) надугачко

267

аи втввом виа ја

5 5