Žena i socijalizam

а > “ 4

441

говору: „Пошто су трговина, настава и брзи пренос мисли и ствари телефонима и паром променили све, ја верујем да бог припрема свет да постане један народ, да говори један језик, да постигне тако савршенство у

коме војске и рани бродови неће више бишт поларебнља.“_

Наравно, код једног пунокрвног јенки мили бог игра улогу изравнавања, која је једино производ историског развитка. Не треба се томе чудити. Лицемерство или чак ограниченост у питањима религије нису нигде већи него у Сједињеним Државама. Што мање државна власт својом организацијом управља масама, у толико више мора то чинити религија, црква. Отуда буржоазија изгледа увек најпобожнија тамо где је државна власт најслабија. Поред Сједињених Држава у Енглеској, Белгији, Швајцарској. И револуционар Робеспјер, који се са главама аристократа и духовника играо као са пиљцима, био је, као што се зна, врло религиозан, због чега је понова свечано подигао највише биће које је конвент мало раније —_ исто тако неукусно — објавио као збачено. Пошто су се пре велике револуције најлакомисленији и најблазиранији аристократи у Француској разметали својим атеизмом, Робеспјер га је сматрао као аристократски и денунцирао га је пред конвентом у своме говору 0 највишем бићу овим речима: „Ашеизам је аристокрашски. Идеја о највишем бићу које бди над потлаченом невиности и кажњава триумфаторски злочин потпуно је демократска. Кад бога не би било, морао би се један тпакав измислимиц.“ Врли Робеспјер слућаше да његова врла буржоаска република не може изгладити социјалне супротности, ошуда веровање у највише биће које одмазду врши и гледа да изравња оно што у његово време још људи нису могли изравњати, отуда је и вера била једна нужност за прву републику.

Ово време пролази. Један културни напредак иза: зваће други, човечанство ће постављати себи увек нове задатке и доспети до таког културног развитка који неће више знати за националну мржњу, ратове, религиозне борбе и сличне назадности.