Žena i socijalizam

444

средствима лукавства и насиља лишили својине многобројне сељаке и приграбили себи општинску земљу. Због претрпљених злостављања сељаци су се бунили, но били су потучени, а племство је тек тада наставило свој отмичарски занат још на вишој лествици, што су рефор-

мисани кнежеви практиковали и према црквеним добрима, услед чега је број хајдука, просјака и вагабунда

порастао као никада раније. Њихов је број био највећи после реформације. Експроприсано сеоско становништво текло је у вароши. А овде су, из узрока које смо раније изнели, животни односи постајали све горим, и тако је „пренасељеност“ свуда настала.

Појава Малтусова пада у онај период енглеске индустрије када су услед нових проналазака Харгривса, Аркрајта и Уата настали силни преображаји у механици и техници, који су спроведени поглавито у памучној и платненој индустрији и оставили без хлеба десетинама хиљада радника дотичних кућних индустрија. Концентрација поседа и развитак крупне индустрије узели су у оно време у Енглеској велике размере. Са брзим рашћењем богатства на једној страни брзо је расла беда у маси на другој страни. У једно тако доба владајуће класе, које су имале све разлоге да постојећи свет сматрају за најбољи, морале су тражити једно вероватно, извињавајуће објашњење за једну тако противречну појаву, као што је пауперисање маса услед све већег богатства и највећег цветања индустрије. Ништа згодније него кривицу приписати сувише брзом намножавању радника рађањем деце, а не томе што су они чињени излишним процесом капиталистичке производње и акумулацијом земље у рукама лордова. У таким односима „ђачки површни, по· повски издекламовани плагијат“ Малтусов садржи објашњење постојећег зла које одговара најскривенијим мислима и жељама владајуће класе и које ју пред светом правда. Тиме се објашњавају и огромно одобравање које је нашао на једној и оштри напади на које је наишао на другој страни. Малтус је за енглеску буржоазију рекао у своје време своју реч, и ако је, у пркос тога што његов спис нема ни једне једине „самосталне мисли“,

а репни итни

У