Žena

ЊЕНА 935

мелодије по слуху, да је привукао на себе пажњу свакога, ко је случајно у близини био. После је добио виолину, на којој се може озбиљно свирати, и на њој се још више истакао дар малога Милана. Већ се по вароши почело говорити о њему, и кад је свирао у повећем друштву, сви су били очарани, и удешено је да свира на народној забави у Новом Саду. И одиста, 1910. год. на Три Јерарха, пред скоро 2000 народа, свирао је мали Милан, ученик [. равреда српске основне школе, и изненадио је све присутне својом свирком. Није свирао из нота, већ по слуху, и како је он то схватио, па је ипак вредило.

После ове забаве и сами су родитељи малога Милана озбиљније схватили дар свога детета и договараху се како да омогуће, да се тај дар и развије. Случај им је био на руци. На путу у Пешту, кад је путовала мати Миланова, упозна се са једном госпоБом. И њој је мали Милан свирао, јер је увек уз себе носио своју виолину,а та госпођа беше светра чувеног професора бечке уметничке школе Шевчика, из чије је школе изашаоКубелик, уметник светскога, гласа. Она је препоручила своме брату малог Милана. Миланова мати необично одлучна, одмах оде са дететом у Беч професору ШЛевчику. Чим је стигла у Беч оде на конзерваторијум. Од вратара чује да је испит и да ће професор Шевчик одмах доћи. Кад је дошао, она му се прикаже и оних одведе на испит у концертну дворану. Сместио их је у први ред. Публике много. Поче свирање. Мали Милан је слушао. Свира први, други, трећи, четврти; кад поче пети свирати, мали Милан се диже с места, устреми очицама и сав усплахирен слушао је. Мора да му се тај комад необично допао. Кад је то опазио Шевчик, а изгледа да је јако мотрио малог Милана, он даде знак оном младићу, да још једаред одсвира тај комад. Кад се свршио испит, публика пође напоље. Шевчик пређе госпођи Јовановићки и рече јој: Ви не излазите, ви ћете самном мојој кући. — За то време мали Милан оде до подијума где беху виолине, узе једну виолиону у руке и стаде пробати, док одједном поче свирати онај комад, што је мало пре слушао и који му се

%