Žena

422 ЖЕНА

мушке учитеље. Женске се опет — поради ране удаје, не могу за то спремити.

Зато одлучише ослободити младе удовице присилна затвора и полаганог умирања, па да их спреме у колико то буде могуће, да предузму улогу учитељица и тиме уклоне оно зло, што чини положај њихове жене тако ужасним.

А ипак није ни код нас удовички положај без пресуда, па ћу се зато осврнути на чланак, изашао у 4-том броју „Жене“ под насловом „Црни вео“.

И ја ћу да мало промотрим са свога гледишта нашу удовицу, тим прије, јер сама нисам удовица, те ме не може да води — особни интерес.

Узећу најприје један истинит случај, тек са том разликом, да је ова мајка и удовица, о којој желим да говорим, својевољно се одрекла удаје и мужа, а из исте материнске љубави према сину. Она је одбијала поновну удају, презрела другу љубав, потиснула сваку жељу за животом, да одржи свому сину и успомени мужа — по њеном и по других мишљењу, — неокаљано име. :

Нећу у танчине описивати како је текао тај живот; тек свршетак је био тај, да се је довукла старост, син одрастао и дао се на картање и ноћно банчење, а на молбе и плач матере одговарао бруталношћу млада, разуларена, рђаво одгајена ч0вјека, који се сматра деспотом у кући без оца.

Добио је службу, али пострадао толико, да ју је изгубио и допао чак и затвора због проневјере.

Ко је дакле окаљао и очево име2 Би ли га мати била тиме окаљала, да је нашла дјетету ваљана поочима, чија би рука била кадра боље затегнути узде дјетета2!

Ма да је жена показала, да умије бити самостална, да умије стећи угледа и поштовања, да буде не само подређени чиновник, него и управљајући орган; али као мајка је често слаба, да доста енергично управља својом дјецом, особито мушком.

Премного је случајева гђе муж обудови и доведе дјеци маћију, која дјецу прогони и растјерује

~