Žena

628 ЊЕНА

— А зашто мој Радован седи сам у скамији 2

— Он је крастав, никад се не очешља, увек је прљав и неће да се умије, па га је ваљда за то господин од нас преместио... — одговорио јој је мали Станислав.

— Ја се увек и умијем и очистим, и опанке сам очистим... ја немам матере, па све сам урадим... Она ме је то научила док сам био мали... — хвалио јој се са поносом мали Димитрије.

У том ме,она спази. Колико се могла застидети, судио сам по томе, што је крв силно јурила у лице и толико је била у неприлици, да се једва снашла у речима:

— Радован не сме у школу, док му не прође око, казао је доктор, па сам дошла да вам то јавим...

Да баш за то само није дошла, знао сам зацело, јер је могла поуздано мислити, да ме неће наћи у школи. Но њој је главно било —- изгледало ми је — да чује од деце због чега њен Радован обашка седи. Вољно сам пристао, да не долази у школу, док му око не прође.

Дуго је трајало док је Радован дошао. Кад је дошао видео сам, да је остао без ока, а остао би свакако и без другог, да лечник није предупредио. Поред тога и година му је пропала. Мати га је довела чистог и уредног водећи са собом и девојчицу, која је исто тако била чиста и уредна, али и на њој су остали трагови материне неуредности, јер је сиротица остала саката са ногом, када је пала у проходању са таванских степеница.

— Повела сам и њу, да није дете само код куће. — о реме га да - сам “је питао; То ми је свакако зато рекла, да ми тиме зајамчи, како ће од сада друкчију бригу водити о својој деци.

Разумео сам је — „жежен кашу хлади“ —

али то искуство није морала имати.

ж ж ж Данас се и живинче чисти и негује, јер без уредне неге нема ни њему опстанка, а камо ли да

има човеку, као најузвишенијем створу земаљском.