Žena

ВЕНА

Мајко Петковића,

Слава ће крили твојих соколова Саму те носит' у времена нова. Ил можда плачеш, што сви не одоше, | Што један син ти још на дому оста

Не плачи, мајко, не јадикуј за то —

Слободи српској жртава је доста...

Ни друго неће бити слично даље

Косову Првом: нема ком да шаље

Владете краљ, па где се дом твој гнезди

Теби ће јато натраг да дојезди,

Слободни донет' слободу ће они —

За њих се моле данас милијони,

Са тобом заједно, Срба и Словена

И пријатеља и њихових жена,

Родитељице нових Југовића

Мајко Петковића,

На твом Косову Вука неће бити —

Покоља нећеш дочекати ни ти.

Радуј се, стара Југовића мајко,

Не плачи, нова, што није све 'нако,

Као што је било на Косову Првом —

Та, Богу свет је преиначит' лако:

Богат, јер Бог је у творачкој моћи,

Па после прве косовске нам ноћи

Понављат' неће, што већ једном створи —

За црном ноћи рок је белој зори!

Ни тебе неће заболети глава, ; Да чујеш рику десет љутих лава,

Ни, вриске коња, нити крика тића,

Мајко Гетаковића/!

Слободне, живе загрлићеш сада

Соколе своје: ни мајчина јада

Горка се чаша више не понавља —

Тако нам дао Бог среће и здравља!

Н. С. 12/Х 1912. јеж.

=)