Žena

ЋЕНА 241

А и Милан је био шипарац на очима и лепо узрастао.

Родитељи су им ба задовољни, кад погледају децу своју, да им је у лицу подишла здрава и чиста крв. Здравље су ценили највећма, а Милан и Милана беху оличено здравље:

Тако је било споља, а изнутра 2

Милан је већ у петнаестој години имао доста озбиљности. Био је ведра ума, чиста срца и поштене душе Учитељи су му прорицали, да ће бити човек виђен међу људима, и родитељи су му се унапред радовали, но у себи радост прикривали.

Милана опет беше веселе природе, не раскалашна, него расположена. У школи је била ученица врлодобра, а по души сушта доброта и спремна, да сваком добро учини. Са сваким пријатна и предусретљива, а горда на своје име, језик и образ. Тетке и стрине, нерођене као и рођене, ковале су њену ваљаност у звезде и прорицале оној кући и породици, у коју она уђе, лепу будућност.

Но за ваљаност Миланину и Миланову имају великих заслуга и њихови родитељи. Они су их спремали за живот. Милана је изучила женске школе и трговачко књиговодство, а Милан индустрију. Као да су се још од колевке заверили, да ће се све надметати у честитости. И као да су још онда једно другом задали реч, да ће се пазити, поштовати и једно другом наклоњени бити, — тако је њихов млади живот лепо и споразумно текао.

Док су били на школама, једва су дочекали, да се састану, да једно другом казују, шта су ново научили. И тако су се они узајамно поучазали и није било питања, што је једно од њих знало, да друго није имало појма о том.

Кад је Милан прочитао какву добру књигу, додао је Милани, да је и она прочита, а такоим она њему. Тако је њихово забављање текло озбиљно, понекад и шаљиво, али никад претерано нити раскалашно. Они су знали шта раде и онако млади схватили су озбиљност времена, у ком живе.