Žena

264 ВРРЕСНЈА

„Која сјутра на Бојану дође“ И ту Божју вјеру зададоше, Да ни један љуби не докаже.

Страховит заплет! Велики државни интерес захтева да се сагради Скадар, а не може да се сагради. То не допушта виша сила. Краљ Вукашин и његова два брата или нека се одреку зидања Скадра, или нека један међу њима жртвује своју љубу, да је узидају у темељ, па ће онда саградити града.

Заплет је пооштрен! Вила није назначила једнога, који има да издржи ту страховиту борбу између љубе и државног интереса, него је оставила тројици. А они се заверавају, да ни један љуби не докаже, него нека случај реши, која да буде жртва. А да се град мора саградити, на то су одлучили.

Сада долази расплет и људска слабост.

„Отидоше у бијеле дворе, Вечераше госпоцку вечеру,

Оде сваки с љубом у ложницу. Ал' да видиш чуда великога! Краљ Вукашин вјеру погазио,

Те он први својој љуби каза: „Да се чуваш, моја вјерна љубо; „Немој сјутра на Бојану доћи „Ни донијет: ручак мајсторима, „јер ћеш своју изгубити главу, „Зидаће те кули у темеља.“

И Угљеша вјеру погазио,

И он каза својој вјерној љуби: „Не превар' се моја вјерна љубо! „Немој сјутра на Бојану доћи „Ни донијет" мајсторима ручак, „јере хоћеш млада погинути, „Зидаће те кули у темеља.“

Млади Гојко веру не погази. И то баш он, најмлађи, о коме се може претпоставити, да је у њега најјачи жар љубави. Он који има уз то од месец дана чедо у колевци. У њега је ипак победила државна корист и задата реч.