Žena

кав ће, децо, бити и ваш брак. Сад вам је сунце. А кад после дође бура, нг бојте се, јер ће се после тога ипак разведрити. Тасту се то није допадало, него му добаци: — Прегризао ти језик, куме! Она бура може изостати. |

А није изостала, као што се може видети из ових Меланијих писама.

Београд, 14. исепт. 1918. Мили моји родитељи!

Јуче смо били код нашег рођака, генерала НЕ. Примио ме је веома пријатељски, могу рећи срдачно. Мени се ванредно допао. Такви су људи ретки. Али оно, чему сам се надала, пропало је. Нисам му смела ни споменути, а зацело му ни Ненад неће спомињати, после онога што се догодило. И тако нема ни разговора, да ћемо макар прве године нашег брачног живота моћи остати у Београду, или у којој повећаној вароши досадање Србије. Ми ћемо у В“, у омањој варошици Старе Србије, подаље од железнице и друмова...

Генерал, као да је слутио оно, што ћу га на првом састанку замолити. јер таман сам се откравила после његовог љубазног дочека и помислила, сад је згода да изнесем своју молбу, он као да ју је погодио, пожури се, да је на свој начин одбије. Поче оштро да напада офисире, који преко „тетака и познаника“ хоће да измоле, да могу остати у Београду, или у досадањој Србији. Макар за прво време. И наравно, вели, сваки има важних, особитих разлога. Али он је све те молитеље и молитељке грубо и сурово одбио. Што служба захтева, то бити мора и пред тим падају сви приватни разлози. |

Па се онда окрете право мени и рече: — Замислите, драго дете, морам да вам се потужим на жене, на оне жене, које су за време рата покази-

МЕНЕ рана Ср увревс36 зкн ДОК 55

#) Све што није од интереса по ову приповетку, изостало је из писама.