Žena

ЖЕНА

На гробу једног добротвора. а

Такав је био, као трули цвет, Од њега главу окретао свет. Од туђе муке. виноград сади, Од уздисаја млинове гради, .

И натопио све што год ради,

" Сузама жена и сирочади. _

Па кад му дође да мора мрети, И не мож ништа собом понети, А у даљини већ пако горе, Уписао се — у добротворе . Какав је ово сад жабин лет — Томе се много чудио свет.

За лепши погреб нико не знаде... Било је помпе, било параде, Надгробна слова пуна су крви, Четворо зборе, владика први: Мртвацу слава, јер много вреди, Кад народ има коме да следи.

Још исте ноћи у глуво доба Дошле су сузе до оног гроба (Из сиротинских рака извиру, Те вечно живе и не умиру), Те силне сузе ситне и мале, К'о жеравица пеку и пале. Неке су пале по венцу, цвећу, А неке црне траке облећу, Полако гризу, мрче и кварф · Злаћана слова и друге шаре.

И звук тих суза раздире груди: За бога, људи, зар сте ви људи!! Овом је живот већ препун труни, Па зар сад цвеће да га окруни2. Над паклом шта ће анђеоска крила, Овде би. змија на месту била.

Ал венци сложно мртваца бране: Нико без греха, нико без мане!