Žena

Последње рисфћо. Писмо пише војник кући: „кив сам и здрав хвала Богу, Мили моји, па сам сретан, Што јавити то вам могу!“

„Ал како сам сретан онда Код све патње ја сирома, | Кад' помислим, да ћу једном Опет к вама доћи дома“.

„ИМ кад дођем једном к вама И дечицу скупим своју!

Кад помислим на то само, "Лакше ми јету у боју.“

„Из прека се пуца силно, Ал ко о том бригу води. 'Навикосмо и кад пуца, | То нам јоште нешто годи.“

„Све вас двубим пуно, много. Остајте ми живи здрави!“ — И заврши писмо ово; Пољуби га, па га сави.

СОрцу му је нешто лако. И пун среће писмо шаље, Иде писмо и путује Његовима |! милим даље.

Иза толко сретног часа Поче битка, битка јака.

Шрапнел паде неуморан И погоди тог војака.

Дотрчаше другови му, | Свима им је друга жао. Издишући он им рече: „Јавте мојим да сам пао“.

ииаруе 1915. | ован Удицкњ.