Žena

МА ЖЕНА

сом) да ћу дужности тачно и савесно "обављати и званичне тајне чувати (брише зној).

Др. Живковић. (Смешећи се). О, мој ћато, ала си ускубурио, као ђаво у плиткој води. Само никако да будем начисто, шта је у ствари.

Марковићка (Роја је због нестрпљења отишла, до прозора пи гледа, прилази Бркићу, оштро). Да ми се даље не млатите, рећићу вам: Ко Вас је послао да тражите дојкињу 2

Бркић (трене се, за себе). Еј, сто му мука! Кад брже је већ дознала2! (Диничћи). Ха, ха, ха. Шта ви говорите, госпођо> Бог с вама! Ко ће тражити дојкињу у рату2! Та ено живог г. бележника. Он ће вам посведочити, да сам ишао, купио, прилоге за „Црвени Крст“. Идите, молим вас, госпођо, шта вам је на ум пало 2!

Др. Живковић (за себе). Ово почиње да бива воло занимљиво. (Бркићу). А ког ће вам врага дојкиња 2

Марковићка (Бркићу). Бадава увијате и извидате. Ништа вам не помаже. Ја вас имам у рукама. Дакле, то ми је хвала, што сам се заузимала, толико пута, за вас и држала вам душу, да не будете отпуштени из службе»! А сад јатакујете моме мужу. (Нервозно седа, поћрије лице рукама п плаче). Илу тако срамној и шкандалозној ствари! _

Бркић (збуњено). Ако ја нисам накаљао на сувом путу! Доиста накаљао.

Др. Живковић (полугласно). Видим, да је неки враг по среди, али не знам какав. (Маркћовићки). Немојте се узрујавати, госпођо. Шкодиће вам. Можда је "каква забуна — неспоразум.

Марковићка (огорчено). Забуна»! Сита сам ја. те забуне. Видим ја добро, да мене од дужег времена забуњују. Мисле, ја сам слепа. Та чудим се како нисам досад од силног чуда и покора већ полудела. (плаче). Ах Боже, Боже мој! Шта сам дочекала после 12 година брачнога живота» ! Да ме тако срамно и _ бестидно вара и обмањује (плаче).