Žena

ЖЕНА | ов.

цајем чисто привремених захтева живота, па су сасвим заборавиле шта дугују не само самима себи, него и човечанству и његовој култури. Може се слободно казати, да није жена зашла у делокруг и посао мушкарчев, него су послови и позив мушкарчев освојили и заробили жену. Жена се више него икад подвргла мушким методама рада и васпитања, у место да је давала протутежу једностраности, методама и традицијама мушкарца. Накада се у свету није више говорило и писало о еманципацији жена као данас, а никада није“ била већа опасност него данас, да ће једнострана кулљтура мушкарца апсорбовати културни рад жене. Ова опасност је последица америчке техничке културе, коју · смо ми добили и добивамо из треће и четврте руке. "Цео наш живот и рад креће се у знаку механике и машине. То је култ живота без духа, без душе, у коме се механички ради без престанка, где је цео наш живот посвећен једино механичко-техничким условима и потребама. Нема сумње, да у томе американизму има доста социјалног и каритативног елемента и деловања. Али се и тај виши фактор све више губи и нестаје у непрекидном економском и трговачком промету. Рад, производња и богатство није сада средство за постизавање високих циљева културе, него је животни циљ у опште, и програм свих слојева народа. Сва активност модерног човека је само реакција на све могуће спољашње дражи и потребе, грозничаво отимање за чулним животом у коме душа не учествује ничим, па зато није ни кадра да се домогне власти над временом и тренутком, те у том и таком животу душевне снаге ни не учествују, а још мање долазе у прилику, да свима или дајбуди већини наших потхвата даду чисте и несебичне побуде. Човек данас не утиче и не формира живот, него пати од живота. Та животна патња је само логична последица схватања и мишљења, да је рад сврха, а не средство за живот. | Сагласно томе духу који смо назвали американи-

зам, развио се у Америци и женски васпитни идејал ; »