Žena

8

дан. Прича тата како је једаред спавао крај једне воде, па обноћ дође вештица — камен јој у срце — да га сиса, „У' ватила му — вели — руке па га притегла незгодно али ти он, некако, извуче једну руку па вештицу за перчин. Моли она, па обећава и блага и имања и свега — не помаже! Он ти њу шчепа па држи... И осече јој перчин.

Вештица паде а он перчин баци у воду, узе своје оружје па оде, а њу остави крај воде... Како је било име томе јунаку.

— Мишко, али га прозвали Миша, отуд смо и ми Мишићи..

Онда викну опет на дешњака, који је био нагао у страну.

Сунће се беше смирило. Слепи мишеви пролетаху изнад нас, совољуга хукаше у шуми, ћук певаше на једном дрвету крај пута, птице певаху у шуми, пси лајаху у селу... Све оживело...

(Наставиће се)

Отац и син

Ђура Јакшић

Једампут иди стари Амиџа

Ко неки седи мандарин,

А за њим тапка, трчи, скакуће Јуначке крви најмлађи син.

Вашар је био, а на вашару Сабље, пиштољи, арапски ат, Туниске капе, сребро и злато, Млетачка свила, женевски сат.

— Е шта ћеш, сине, да купи бабо Детета склоност кушаше свог.

— Хоћеш ли сабљу ту, бритку, сјајну, Ил волиш ата мисирског>

Ил можда, желиш од свила рухог Нека ти буде свилено све!

Говори сине, говори брже,

Да купим оне токе злаћене. —

оваа

а А о РРА 1274 Ае нада ар о А ЋЕ АМИИРИјН А и еинси