Žena

6

и застирке по клупама и губери, и све. И Миладин се допао Станојку: разуман и отресит човек, а тихе и благе нарави.

Било је још нешто, чему се чудио Станојло: ни на Јагоди, ни на Милени, ни на икоме од деце није видео ничега куповнога, сем мараме, коју је Јагоде, на конђи носили. Све је друго била женска рукотворина. у

Бадава, Станојло је био готов да се одмах спријатељи с Миладином и његовом Јагодом.

Миладин устави Станојла да руча. Брани се Станојло, али право да вам кажем, то чини више реда ради, а сам би волео некако још мало да остане у овој кући.

После ручка Станојло уговори с Миладином, кад ће му догнати купљене вепрове, па појаха коња и крсте се кући.

Стиже Станојло кући, и још с капије казује Мирјани, како је нашао и њој ваљану одмену и Миловану добру девојку.

Договорише се Мирјана и Станојло, те још сутра опремише Миладину човека, да га пита за Милену. Миладин се обрадовао овом гласоноши и лепо уреди створ. Па кад се о Светоме Томи Милован и Милена видеше и бегенисаше, одмах старији углавише и прошевину и прстен, и већ у недељу пред божићне покладе били су сватови.

Јагоди Миладиновој било је мучно, што јој дете иде чак у друго село: жао јој, што је неће моћи чешће да виђа; али још више брине. што јој кћи није пред очима, да је може поучити: и како ћеу кући пословати, и како ће пазити свекра и свекрву, да им се чиме не замери. Кад већ хтедоше невесту да изведу, прилази јој Јагода, грли је и готово кроз плач јој говори: — Збогом рано моја, и срећно пошла у своју кућу. Пази, сине, на себе. Буди послушна и вредна, као и досада што си била. Пази свекра и свекрву н угађај им. Они су ти сад и отац и мајка. Немој осрамотити свога оца и мене. Покажи да си наше дете.

И Милени није лако. Жао јој што оставља своје и кућу, у којој је одрасла. Закукала би из гласа, али је срамота, па. стеже срце и мајци одговара:

— Не брини најо. Нећете бити постидни мене ради.

Одоше сватови с невестом.

Милену и Милована венчао је сам стари попа Радојица.

У Станојловој кући беше се тога дана скупило читаво село. Отвори се једном весеље, како се одавно не памти.

Весео је и Станојло. Али му опет нешто око срце празно. Нема му старијега сина Јанка. ЈБубица му није дала ни брату

Ко рано рани две среће граби. Што можеш да урадиш данас не остављај за сутра.