Zenit
Razbojnici! Tukle su ga vase krvave mamuze, Gazila ga konjska kopita. Okivali teški lanci mračnih tamnica. Bile su ga smrtne kiše oštrih taneta i gromovi glupih topova, 0 čoveče! Svi te se odrekoše u posleđnjem času kao Petar Hrista u ime übistva i krvi tvoje, Ne zaboravi, ne zaboravi to nikađa! A naša svaka reč bila je protiv zloČina protiv nas protiv vremena, Pesnikova reč kletve bila je preslaba. Ali zato, neka znaju svi: naša bol je vatra koju nosimo u sebi i naša vera u rođenje Novoga Čoveka, Naša je prva zapoved: U IME ČOVEKA NE UBIJ! Nasa borba biée borba protiv zločina z a Čoveka. Proleteri sviju zemalja, ujedinite se protiv übijanja! Podižite svest о Čoveku u Č о v e к u! Nečovek je danas zlotvorbog veliki inkvizitor, koji je podigao za nas svtida vešala crna. Mi svi pesnici nosimo crninu mraka, a to je naša velika kazna, Što smo danas pesnici, Mi svi smo survani u prostor i neznamo sami da li smo ludi ili smo iznađ vremena. Mi kô apostoli razapetog Čoveka propovedamo veru u Novog Čoveka i čekamo njegovo objavljenje. Mi ne čekamo vise cara mi čekarao Čoveka! , . , Čoveka! .,, Čoveka! ,-, Tragična snaga nove umetnosti lezi u očajnom kriku; Čoveka! I zato je ona đanas najdalje od antičke lepote 1 Г art pour Г art-izma. Ona je Novi Duh koji stvara a umetnikov večan je nagon, da stvara. Umetnost, koja je u našem značenju ekspresionizam jaka je voIja da stvara nove vrednosti nove oblîke. Ona je ’aka čežnja za objavljenjem, Ona je čežnja za večnosti. Ona je krîk naše ljubavi. Ona je krik za spasenjem i za voznesenjem, Umetnost je sveopšta svečovečja, I zato nema specificano nacionalne umetnosti, a još manje klasne umetnosti. Mi pesnici umetnici ove zemlje pružamo ruke svima koji misle kao mi, svima za sve iznad razmrskanih čovekovih lubanja, Umetnost pripada narodima, To ne znači da narod ima ikakova prava, da određuje smer umetnosti- Ne! On mora siediti put onib koji je stvaraju, jer kolektivnost ili publika je u tom smeru ograničena mferiorna. Umetnost sama ođređuje smerove. Publika sudeluje samo u pasivnoj aktivnosti sa reîleksijom umetničkih delà, Ona ne može nikada doživljavati. Za umetnički apsolutni doživljaj mora se bili umetnik. I zato smo mi ujedno borba za slobodu i afirmaciju individualizma, On nesme biti uništen, Jer samo jaka individualnost je stvaralačka. Svaki umetnik mora biti individualna ličnost, On mora stvarati iz sebe a ne van sebe. Inače je parasit koji žive od d r u g i h kao pseudoličnost, Taj parasit ima i svoje poznato najobičnife ime: diletant, U nas je već razvijen kult dilentatizma, a njegovi protagonisti su u životu izvrsni mistifikatori neupuéene i nevaspitane okoline, Oni su grobari i zaprečuju svaki progrès. Mnogi deceniji a u velike i danas bila su njihova carstva, ali ovaj Treéi Decenij neka je namenjen nama. Mi ga opet namenjujemo odlučnoj borbi protiv svake tradicije, protiv svili regionalizama i granica; za umetnost i čoveka nema granical Stranice „Zenita" otvorene su za tu borbu za sve apostole umet-
nosti i čoveštva od Severnog Pola do Rrta Dobre Nade. Ovim recima ~Zenit" bez ikakove maske izlazi pred Mladu Jugoslaviju i naveštava svoje novorođenie: Novi Covek! Novi Duh! Nova Umetnost! О veliko presvetlo sunce u ZENITU. Kad nebesa zvone veliko zenitno podne, naše se oči tebi podižu, naše se duše otvaraju kô svečani moskovski hram, Naša srea plešu u krvavom ritmu pies čovečjeg očaja na zemlji. A taj čovek što ga tražimo na zemlji i on ima svoj ZENIT, Mi čeznemo za njim za najvišom moći unutrašnjeg svemira. 0 zenitno sunce! Ti goriš kô piameni žrtvenik. Naše su oči žute od vatre i čežnje za najvišim prestolom DUHA. Nase su duše prepune čežnje za objavljenjem, A urnetnost je veliko objavljenje Duha i veliko ispunjenie covekovih čežnja, Ona je večni naš nemir, veena dinamika, pokret, večna anarhîja, veena revolucija, U njoj ne može 1 ne sme biti mirovanja, Nasa tragedija nemira i umiranja postigla je svoj Crai Vrh i odredila umetnosti novi pravac, Danas je Druga Renesansa, U ekspresionizmu ona je našla svoju najsnazniju afirmaciju, Ekspresionizam je imperativ đuše za najj a č i m izražajem u umetnickom delu, Zenitiz'am kao inkarnacija duha i đuše imperativ je za n a j v i ši m izražajem u umetnickom delu, Zenitizam je težnja za stvaranjem n a j v i š i b oblika. Zenitizam je apstraktni metakozraički ekspresionizam, Zenitizam i ekspresionizam su zrcala u koćemo ugledati našu strašnu unutrasnju bol dramu naše duse. Oni ce jo§ dugo ostati ukleta zrcala za još nerođena pokolenja što su začeta u krvi, Jer oni neće naći sebe, ali će naći nas, Oni će dugo i bespomoćno u budućnosti tražiti sebe, i opet će naći nas. Ami kao strašne prikaze i fantoni lutačemo krvavim rukama nihovim snovima i no ćima. Mi smo amanet budućih sinova koji treba da se žrtvuju za spasenje Čoveka, a mi im ostavljamo našu Golgotu i Maslinovu Goru u delima kô utrti put do vaskrsenja. Naš vapaj: COVEK, Naša vera: ZENITIZAM.
Der Mensch vor dem Meer
Ivan Goll
Paris
Mensch du bist nicht freier Als das atmende Meer, Das dem unverstandenen Mond dient, Als der Stern im Kreis der Zeiten Wer sagt da; Schicksal? Welle gibt Welle die Hand Schweigend, Gefühl an Gefühl Gleiten unsterblich wir, Wie die ewigen Veilchen Jedes Jahr jünger.
2