Zenit

„Balkan Film“! Čak i on i ne zaostaje za cvima veli; „Sigurno je film podvržen naturalizmu, no sasvim je krivo mišljenje da sc naturalizam i ekspresionizam isključuju i pobija;u. Naturalizam filma treba da bude ekspresionistički, to fest, da traži izražajem jake oblike, No lo nije ekspresi о n i z a m današnje slikarske i književne umjetnosti, jer se služe oblic'ma uzetim iz prirode.“ Ovo spominjem zato jer je tipicno, Ovo je pisano isto tako, ako i ne bolje i od Schneidera, Siessa, Šimića, Bubliéa, Krkleca i t, d, Svejedno svi pišu jednako о svome „ekspresionizmu“. Našao sam u predgovoru nekog Marinkovića da je { Pijade „ekspresivan“ onda u českoj „Cesti“ gde veli g. Prohaska da smo „skutecni naslediii nemački ratni ekspresionizem i futurizem“(!!!) MNajgenijalnije“ po Hermann Bahru i Kasimiru Edschmiedu (od koga nije ništa razumljeno!] napisano Je ovo; 1. „Ekspresionizam znači umjetnost jzrazavanja,“ 2, „prije se borilo za umjetnost. a danas samo za novo , , 4. „Derain, Paflo Picasso spadaju kao slikari u red evropskih ekspresionjsta.“ 5. Superiornost latinske rase je dokazana; ono sto se preživljuje u francuskoj poeziji nije toliko bez temelja i suhoparno kao ekspresionistička škola Mlade Njemačke; pretstavnike ru.se najmodernije lirike bije domaci usud; к a s a n j e za Germanima.“ 6. Dobar dio о v i h i d e j a nalazi se već kod l'art pour l’art-izma, samo sto ekspresionizam ne bira sredstva za umjetnost , , , 7. „ekspresionizam imporrirai! , , . usvojen bez rasprave, („Kritika“ br, 1. 1920, D. Bublié „Ekspresionizam“). Siromah Bublié ne zna da je ekspresionizam baš francuskoga porekla i ne zna da Pie a sso nije ekspresionista nego kubista i da nije Francuz nego Spanjoiac. Dakle; trebalo je najpre „raspravljati i s.rzvati javnu skupštinu, pa da se gl a sa; za ili protiv, Sigurno g, Bublié misli „tajno glasovanje“ a mi smo za „javno pravo glasa“, Ovakovim pisanjem ekspresionizam je privremeno profanisan u naso) sredini i to su skrivili opet novinari, Ideje i umetnost, po njima moraju da se „odglasaju“ i da se prime s „raspravom“. Mi éemo s t v a r a t i i bez „rasprave“ i privole i samog g, Bogdana Popoviéa, koji je u „Književnom Glasniku“ od 1. maria raspisao dražbu. On se čak i pogađa. Stavio je svoju ponudu; „poezija“ Veljka Petro vića, (Mršava ponuda!) Nam.i je pripisao Mallarmé-a. Mi odbijamo đražbu iz pažnje prema beogradskom diktatoru i velimo; ili ne zna tko je Mallarmé ili t к о smo mi!? Mj ne trgujemo s um et nos ti g. Popoviéu! Ovo vredì i za društveni list „Kritiku“, Idemo dalje; napred! napred! . .. Vreme žuri , .. Koliko je opasan taj p u t u j u é i ekspresionizam u Jugoslaviji!? Svi ée se izredati u njemu a la mode i

pokazati svoju pravo golotinju embrionalizam! (Cuvajte se g. Popoviéu on je i za Vas vrlo opasan jer otkriva dus u!) U ovaj cas dragi Vinaver, mislim i na Vas. Ovde se nažalost razilazimo, Vaš „М лnif e s t ekspresionističke š к о I e“ (Progrès 1920.) pcčeli ste; „Mi svj smo ekspresioniste“. Ne ! Ni s u svi eкspresi о n i s t i ! Оn i koji t о nisu i nisu bili tek trebaju da budu jer on je jed i n i put za dalje, Tzn a d ekspresionizma, u ZENITîZAM.

MAKROSKOP

STARI REAKCIONARI I NOVI DUH

B. Tokîn

». . . koga nije mogao da svati e1astični duh g. Bogdana Popovića« R. P (»Epoha«) Bilo je govora о mladim reakcionarima. Napad g. B, Popoviéa na moderne о kоmе će biti reči u ovome članku izaziva potrebu progovoriti i о starim reakcionarima, Oni još uvek »žive« t. j, hoée da se pokazuju kao takovi i s vremena na vreme kese svoje stare zube. Posle g. Marka Cara ( Parežanin koji je stao danas u redove mladih reakcionara, napisao je povodom M. Cara u »Progresu« élanak »Marko Car redivivus«, lada je branio moderne, danas nesretni Parežanin navodi g. B. Popoviéa u svome napadu protiv moderne negirajuéi sehe. То je sve sto о R. Parežaninu ima da se kaže) evo i g. Bogdana Popoviéa, koga je Dušan Nikolajevié u kratko vreme pred rat u jednom duhovitom članku nazvao »Veliki On«. U »Srpskom Književnom Glasniku« (1, marta) zajedljivo, pakosno, neorientirano, upravo neznaliéki, spomenuti profesor napada, Kaže »svoje« t. j, ne kaže ništa. Za jednog protesora vrlo je žalosno kad ne zna ništa iz svoga predmeta. Potrebno je komentarisati élanak, ne toliko zbog njega samoga, nego više kao dokurnenat, kao prilog istoriji književnosti. Pre sv eg a : Simbolizam (prva slvar koju g. B, P. ne svaéa, ne razume i napada) došao je u svoje vreme, i znaéio je mnogo u formaeiji moderne psihe, duha i poezije. I dao je nekoliko neospornih tale nata, među ostalima Jules Laforgue-a {koga g. B, P. piše Julije L. kao što piše Karlo Guerin, a mogao bi lepo napisati Charles G. pa i ćirilicom. Ja spominjem samo nekoje g, B, P.) mnoge druge i razume se pre svega-'samog Mallarrné-a, Simbolizam je početak moderne, (g, B, P. koji nezna о tome mnogo) dovodi moderne u vezi direktnoj sa simbolizmom. Ostale moderne školc od pre 1(7—15 g. imaju. vise veze sa пата. Ali . , . sta о tome zna profesor. Passons. I zadržimo se na onome, što nas naroéito interesira i sto smatramo za direktnu uvredu i potcenjivanje, a to je ova rečenica: »Mi bismo za jednu svesku pesama Veljka Petroviéa dali (s infinitezimalnim izuzecima) sve do danas ispevane kozmiéke pesme u slobodnom stihu na našem srpsko-hrvatskora jeziku itd.« Dakle: g. B. P. bira između lažno patetičkog frazerskog (i ponekad, vrlo retko osrednje dobrog) V, Petroviéa, i izmedu onog što je zaista dobro naj b о1 j e što imamo u našoj poeziji. Imena njihova izlišno je izneti, Bilo bi smešno dokazivati. Glavno je podvuéi tu reéenicu (kao što je g. B, P. podvukao), Glavno ie riparatiti je, Upamtiti šta on preds t av 1 j a, To je glavno i ne toliko ono što priéa. Nije ni to glavno što on pokušava da naturuje modernima: Mallarmé dolazi nama preko Peste. Sliéna su tvrdenja vise nego komiena. G, B. Popovié i njemu sliéni vise su nego komični. I smešni i štetni.

EGON SCHIELE. Najsnažniji i najjači slikar koga je Austrija da!a. Umro je od španjolske groznice 31, X. 1918 u Beéu, Klišeje koje mi donosirao, poslao nam je izdavaé posmrtne knjige: »Das Egon Schiele Buch« Fritz Karpfen iz Веса, коте se mnogo zahvaljujemo. Žalimo, da radi ograničenosti prostora za sada ne možemo biti opširniji,