Zenit

Blagovesti

Miloš Crnjanski

Paris

Život, za nas, sto beše nije više, Sad nam Ijubav, kroz srebrn pehar nebesa, ovih jesenjih dana i brda providna kišora prana, a ne u telu dragom rairiše, U snu, u zraku, gde ne vidim više umorni krin ženski, težak, ali sjajan celog sveta, na plećima mi oronulim cveta jedan oblak beo, blagoveštenski, Poslednja Ijubav, za vazduh i mora, bez tajanstvene noci slasti, Tako da samo noć još obaspe iskrama žalosti, svesti i čuda: dan i život su nam tako laki, kao što bi bila laka neka trska, da rumena od vetra, na nebu izraste.

E G 0 N S С H I E L E D I R N E

Putujući Ekspresionizam i Antikulturni most

Ljubomir Micić

- Zagreb

Ekspresionizam danas je svuda, Svima na jeziku na reči, Nikome u duši u delu! Ko'd nas se zapravo nez n а što je to ekspresionizam, 0 njemu govore najnepozvaniji. Govore о ekspresionizmu i ujedno propagiraju Fart pour l’art-izam, dandyzam, Danas! Za ekspresionizam se je tek culo i on veé putuje, Putuje kò putujući glumac. Od seia do selr putuje Stamponi. A naša stampa je u veéini jedno veliko selo koje dnevno trabunja о velegradu, Zagreb velegrad jer ima City-Bar, Zagreb velegrad jef ima Klub-Bar, sport, automobile, tramvaj i t, d, (Jadni seljaci i malograđani misle da je velegrad velike kuée i automobili.) Siromah ss.nja о bogatstvu, vojnik о generalu, komunista о diktaturi, pesnik о slavi, a Zagreb о velegradu. Svi о onome sto nemaju! Tako i naša stampa о kulturi о umetnosti, Nema danas više dnevnika, a da u njem ne sedi kakva nepoznanica, koja po milosti „velikoga redaktora“ uz vesti о raasohizmu, о sadizmu, о kravalizmu, о silovanju 1 t, d, ne ~proposti“ koju j о ekspresionizmu, Zvuči slieno i misli ide zajedno! Oni govore о ekspresionizmu iako nisu videli n i j e d n e ekspresionisticke slike, iako nisu procitali nije dn e ekspresionisticke pesine. Oni po šutnu stranih novina koje isto toliko znaju о njemu kao i naše, napisali su velike „rasprave“ (j posto su procitali Hermann Bahra!) heureka! Čak i oni najnepismeniji (Jer pismenih uopšte nema!) suvereno pišu о umetnosti, о folozofiji, о politici, о novome.au isto vreme о muzici i športu, Svuda „otkrivaju“ ekspresionizam! A oni nažalost, kao sto neznaju о umetnosti i ne mogu znati ništa, ovo ni ne slute da: u nas još nema ekspresionizma! Mi ga svuda tek tražimo i hoćemo da ga stvorimo. Ima ekspresionističkih elemenata više ili manje u slikarstvu (Tartalja, Šumanović, Gecan, najviše Tartalja!) a u pesništvu najviše epigо nst v a (Šimić, Krklec, Kosor i mnogi drugi). Do danas nema u nas zaokružene ili određene ekspresionisticke ličnosti ni jedne? Ima samo preduveta i mora da ih bude, jer ekspresionizam nesumnjiv о je umetnost našega doba i vreme n a u celoj Evropi. On ne mora i ne. moie biti definitivan jer nema definìtivne umetnosti, (Za S, Tomašića!) Ižnad ekspresionizma diže se ZENITIZAM umetnost koja je ’afitivna umetnost koja znači TOTALNOS T, (Za on e mnoge koji nisu u Zenitu nista razumeli, i za S, Tomašića sto je u „Zenitu“ video „pacifizam“, koji je isključivo politički pojam.) Fred umetnosti i kulturom u sviju naroda stoji uvek most, Taj most je stampa. Ona je urota! Antikulturna urota nekulturnih protagonista koji preče pг ogr e s (čini se zato, jer ne dolazi od nj i h). Oni su u poziciji kao da kroz njih struji kultura, Misle da nesumnjivo u njihovim žilama teče umetnička krv, A preko njih, nažalost, sve vrednosti kulture dolaze u n a 1 ič j e. Stampa je naličje kulture, Ona samo pabirči, I sve što joj je nerazumljivo novo iznad nje, izvrće ruglu (sve nоv о i veliko uvek joj je nerazumljivo). Nife