Zenit

Modigliani,

Modigliani. Roden u Livornu, prvo vajar, potom slikar, Bio je najlepši umetnik u Parizu i najbedniji ; ohol, gladan i pijan u Rotondi i na Montparnasse-u. Tubcrkuloznog, diže ga iz bede izvesno vreme Zborowski. Opet upada u nju. Umro vrlo mlad. Na dan smrti 1920 postaje slavan i pogreb mu je ogroman. Ostavljene slike pokazuju ogroman talenat, često uobličen ili nestrpljiv ali uvek nervan, oseéajan j preko svoje grubosti i raznježenosti čisto talijanske. Preko svojih boja do kojih je došao iz vlastite ličnosti, iz bolesti, iz talenta, preko svoga crteža beskrajno cistog, on je u neprekidnom stvaranju. U prožimanju sa svojim slikarskim svetom, u dubokom saživljavanju da su i on i predmet, i materija i slikanje nešto nerazdvojno nešto što je uvek osudeno na brzu smrt.

Modigliani Portret

MA i mađarski pokret aktivista.

Zenitista,

Od 1900 g, ovamo, mađarska književnost i umetnost u prošlosti spominjemo; C s о к о n a i-V itez Mihaly, Petofi, Eötvös, Madach, Va} da nalazi se na evropskoj visini. Naročito od kako se oko 1910. pojavio Nyugat (Zapad) vanredno živ časopis. To doba ai današnje donekle, pripada A d y E n d r e-u tome titanu, ne saxno mađarske nego i evropske poczije. Pokojni A d y (umro je za vreme boljševičke vladavine, doživevši još revoluciju, koju je tako čekao) je najjači mađarski pesnik: izrazio je svoju tragediju, tragediju

svoje rase, borbu modernog čoveka revolucionarnog doba. Ady je filozof sa dušom dinamičnom. On je rasan. Око njega : Babies Mihâly, Moricz Zsigmond drugi. U isto doba slikari: Kernstock i grupa N у о 1 с a к (Osmcrica) i t. d. Danas, najmoderniji, najbliži nama madarski aktivistièki pesnicx i umetnici i njihov časopis MA (Danas), koji izlazi u Beču (aktiviste izbegli su ispred današnje vlade u Mađarskoj sa desetinama hiljada drugih.) Voda aktivista Jeste; Kassâk Lajos. Ostale aktiviste; Barta Sander, Mihalyi Ödön, Mâcza Jânos, Kohanna, Kudlâk. Slikari: Uitz Béla, Bortnyik. Njihove su težnje slične našima, I oni traže izlazni put. Ni njih ne zadovoljava vise ekspresionizam, Idu veoma radikalno dalje, Kod njih prevladava sve više dađaistička nota, Grupa aktivista je veoma homogena i to joj daje veliku snagu i afirmativnost. Duh duša i onaj koji daje ton jeste Kassâk (ciju prevedenu pesmu donosimo u ovom broju) pesnik, romansijer, slikar, autor slika-pesama neobične intenzivnosti i odlučnosti, Njegova je misao uvek moderna. Duh, misao, impulsivnost i stil njegov imaju neobično smele »tournure«. MA je internacionalna revija u svakom pogledu, te donaša tekstove i reprodukcije najboljih u Evropi, kao i Zenit. Između Z e n i t a i MA ima mnogo sličnosti, zajednickih crta u stvaranju nove atmosfere, U poslednjem broju (za juni) donosi MA opširan clanak о Z enitizmu koga je napisao na mađarskom B, Tokin.

X. Proljetni Salon,

X. Proljetni Salon, Izložba miinchenske grafike u Zagrebu. Nije krivnja u tome što se nešto ne zna nego u tome što se ne će da zna. Ako je ova izložba priređena samo zato, da se može reel »mi smo priredili neraačku izložbu ~, it. d.« to bi jos bilo simpatično. AU da nam se pruži prilika baš u »ProIjetnom Salonu« da gledamo do zla boga rđave nemačke crtače i grafičare iz raznih »gartenlauba«, to zbilja nije bilo potrebno, (Ove je jedan »kritičar« pronašao za najbolje.] Ali međutim ima ipak ima i pozitivnoga. To možda oni ni sami neznaju, Ima : Grossmana koji je na izložbi najbolji I dosta duhoviti crtač Caspar a, koji ima i pokreta Unоl d a, koji je dobroéudno primitiven i Seewalda. Oni se odbijaju i nikako ne idu s ostalima zajedno. Patetični nesvojski S e ep-F rank je predšasnik g. Кrizmana. Je li to možda razlog otvorenja ove nevažne izložbe ! ?

Umetnički klub »Zenit« u Pragu

Umetnički klub »Zenit« u Pragu osnovan je meseca juna i održao je nekoliko predavanja. Na njima se je po dosadanjim informacijama i novinskim vestima, značenju Zenita i Zenit iz m a dala posve neosnovana i neopravdana dadaistička nota i tenđenca, koju mi od sebe odlučno otklanjamo. Zenitizara posve isкlj u č u } e dadaizam i nema s njime nikakove veze, Toliko onima kojih se tiče i koji su u svom možda dobronamernom radu nesavesni. Isto tako piscima »Červena« i »Časa«, koji su verovatno rđavo informiram, u svojim prikazima о »Zenitu« naglašavali našu sličnost sa đađaizmom koja nigde ne postoji, Možđa su se prevarili kao i mnogi drugi, po članciraa о đadaizmu, koji su svakako m о g 1 i i trebali naći mesta samo u »Zenitu«.

Manifest Zenitizma

Manifest Zenitizma šaljemo svima pretplatnicima uz popusnu cenu od 2,50 dinara. Koji ne žele primiti i poslati novae пека ga izvole povratxti.