Zenit

Ijubomorno egoistički Paris, koji je postavio ncsmiIjenu dogmu forme (umetnost ne trpi dogmu nikakove forme), postavio temelje geometrijskom slikarstvu u umetnosti, Dakle konstrukcija i matematika koja našoi jugoslavenskoj duši n i k a k o nije bliza a naša duša mu n i k a k o nije sklona. Kubizam i ne može da bude toliko slikarski koliko ekspresionizam, јег najviše se afirmira u arhitekturi i skulpturi Arhipenko. I kad bi ti »neoklasicisti« i retroaktivni »sintetisti« uvideli tu jedinu mogućnost kao rczultat kubizma i njegove prave realizacije (Gradite kuće, spomenike, pozorišta, kina, zeniteume!) onda bi već sada napustili slikarstvo mnogo pre pomoći crnačke umetnosti kao sredstva za zapadno pomladivanje (Na Jugoistoku zenitizam!). Kubizam je dao jedan jedini novi elemenat: trodimenzijalnost (uostalom to je vcć i otac Cézanne dao). Meni se u sledeéoj perspektivi ukazuju tri najjače moguénosti našega i buđućega vremcna: Zenitizam: pesništvo filozofija Ekspresionizam: Slikarstvo Muzika Kubizam: Skulptura arhitektura. Bezuvetno je potrebno stvoriti jaku atmosferu za moguénost novoga stvaranja kod nas i uopšte (mi i ne radimo samo za nas i kod nas), Takova atmosfera i baza postoji u Jugoslaviji kao i van Jugoslavije a to je zenitizam. Na zenitistickoj bazi svi novi pokreti (koji u suštini imaju svoju zajedničku notu stvaranie novoga) mogu realizovati svoju najvišu, najširu i najčovečniju budućnost ČOVEK -f- ŽIVOT Jer empiričko podražavanje oka i opisivanje đogađaja (naturalizam) umesto sâm događaj reprodukovanje optičkih utisaka (imprcsionizam) svršili su svoju moguénost eksistencije s početkom kubizma koji bi se nažalost mime duše mogao danas nazvati modern! naturalizam. Bitnost ostala je stara samo tehnika i forma malo je nova i nedostatna. lako eksprcsionizom nije dao nikakovu ustaljenu formu ili stil (a on to svesno nije hteo) on je dušu modcrnog savremenog ćcveka zadovoljio mnogo vise kao adekvat vremcna i kao afinitet đušc i kosmosa ncgo kubizam, Kao žto u plastici vlada pretežito telo (kubizam kao skulptura Arhipenko), u muzici apsolutni ton, u slici boja (ekspresionizam kao muzika, slikarstvo Kandinski) tako u naičovečnijoj i najsnažnijoj umetnosti pisanoj vlada re č (zenitizam kao pesnistvo Micić: »Reči u prostoru«) tako ritam i temperamenat treba da je svima zajednički. U novoj plastici vraća se maska i lutka geometrijski oblici kao clemenat (u muzici slika doživIjaj i ritam bcz konvencionalnc melodije), Dakle postoji јака tenđencija vraćanja ka primitivnom i »pra« To je za sada neobjašnjivo i »misticno« i nebi

se moglo nikome odgovoriti zašto? Odbacujemo i dina mi k u jer izaziva gestu i patos. (Čini se da dinamika ni nije nikakov važan elemenat, Suviše ie u siikarstvu imaginarna i fraza!) Zapad svesno forsira primitivnost (novo podražavanje). Oni ređom zapadaju u grešku da postaju mode rn i naturalisti. Diferencijacija; iza stare ncsvesne primitivnosti stajala je priroda i éovckova naivnost. Iza nove svesne primitivnosti stoji kultura i éovekova rafinovanost. Kultura je dakle upotrebljena u profinjenje primitivnosti regres. Vrlo je naivna ova svesna jednostavnost poéetka zasiéenih i impotentnih zapadnjaka, jer ovo vraéanje tcmeljnoj i primitivnoj formi (koia je nekad bila neposrcdna) nije događaj većeg zamašaja jer je vraéanje (Progrès je samo napred!) Ideja progresa (ako ona uopšte postoji) nikad ne uslovljava vraéanje nego samo adoptiranje i upotrebu pozitivnog i »dobrog« u prošlosti (Uvek i uvek samo napred samo napred!) Prošlog decenija dominirale su dve najjaée komponente: Borba duha i materije. Jedna komponenta aktivna ekspresionizam, druga reaktivna - kubizam, (Ova u čežnji za stvaranjem sinteze ukoéila se jer sinteza se ne forsira nego dolazi sama od sebe). Ni ekspresionizam ni kubizam (koji je rekao svoju poslednju reé) nisu je mogli dati. Mora dakle đoći: TREĆI GOST.. Jer nova umetnost od pre rata nikako ne može da nastavi tamo gde je prekinuta 1914, Prolomio se jedan novi život i nad glavama i pod nogama. Čovek je nakon dugo vremena opet doživeo sebe u éitavoj svojoj golotinji i video sebe na svim planetama, Zato je polrcbna nova mobilizacija poratnc atmosfere duhova, jer nova umetnost nije vanvremenska, Ona nije bescilina ni akademska nego čovečna. Ekspresivna snaga HOMOKOSMOSA mora podrediti ukoeenu materialnu formu kubusa i valjka, A ekstatiéni duh Barbarogenija ZENITČOVEKA mora svesti clektromotornu snagu svoga vremena u sve akumulatorc koji vode u sve đuše sviju ljudi. Takova mora biti nova kultura nova umetnost novo slikarstvo, za koje se više nebi moglo i nebi smelo rcéi da je dekoracija, A dotle ja éu uvek biti toliko slobodan i drzak da govorim o siikarstvu samo kao o dekoraciji. S ovim stojim ujedno i na granici sa koje bi se moglo preéi na jedno novo polje neotkriveno i slućeno: zenitisticko slikarstvo. Njegova moguénost (sa svim pozitivnim elementima nove umetnosti) postoji. Jugoistoéna melanholija i mistika, apstraktnost i duhovno predanje, Poéetak: boja, liniia, reé ideja, misao, oc'-m-i, vlozofija: REČ U OKVIRU SLIKE. Ne zaboravite mi mnogo trebamo da izrazimo sebe Treba jaka volja, jaka liénost van sviju tradicija. Poénite svi koji možete našom snagom svcopšti novi pocetak!