Zenit
енергична клетва „крвавог века" и последњи редови озбиљно и са горчином утврђују ,Човек je човеку само злочинац и убица. Побуна робова.,.“ ,Prager Presse* ■ „Зенитизам.... Чему тежи и шта крај тога постизава сасвим je одлично и има врло озбиљан raison d’être. Он ослобођава.... од надувене озбиљности и чисто y свим облицима y којима ce ce јавља.“ „ Prager Prese“. ■ „ЗЕНИТ. Часопис ЗЕНИТ редигован од Љубомира Мицића жели да y модерном животу заузме место временског часовника Зенита, који je гарантован триста година. Часопис уједињуј • y уметности све непријатељске изме, и ако су они сродни ; футуризам, кубизам, пуризам, експресионизам, дадаизам, ултраизам, и т. д. ЗЕНИТ je мсђународан и међурелигиозан. ЗЕНИТ објављује песме y свим оригиналним језицима иа глобусу, a појављује ce y Београду, Паризу, Риму, Минхену, Берлину, Москви, Чикагу, Токију. Обнавља дело Вавилона y епохи језичних конфузија.“ Promenoir— Lyon. ■ lO. свеска међународног часописа „Зенит“ доноси v оригиналу песму руског песника Мајаковскога a y чланку редактора Љубомира Мицића поново ce излаже програм зенитизма : Што xohe зенитисти ? Прелом! 1 / Супсриорни став према досадањој штићеници Madame Europe— */ посвемашње негирање њезине спољ a шње цивилизације.“ Приђимо „Зениту“ који већ данас има европско и.ме и велики значај....“ „ Rovnost * — Brno. ■ ,Не можемо довољно изразнти симпатије за овај доследно интернационални часопис. Међу Зенитовим књигама изашао je „Манифест Зеннтизма“ y коме ce исповеда миш вен с о зенит и зм y као смеру, који сједињује све уметничке нокрете y борби за нови свет и нову културу.“ „ Rade Pravo“—Brno. ■ ....Излази часопис, који je око себе окупио све младе југословенске снаге ликовне и писане уметности. Тако југословенска модерна детермикована сировим темпераментом, пуна живота и пуна смелости ; она даје часни залог, да he ce из њени< ванзакоиских покушаја родити уметничка дела велике вредности.
.Зенит je међународни часолис за кову уметност, уређиван од Љубомира Мицића, под једним од главних парола: „Истокпротив Запада, и Москва протнв Париза....“ „....У том часопису читамо све знаменита снропска имена: Dcrraée, Einstein, Fels, Gleizes, Goll, Hasenclever, Salmon, Lunacarski, Blök, Survage, Modigliani.... t ама Југославија заступана je именима Форетића, МициНа, Петрова, Пољанскога и осталим." Зенитизам као уметнички и филозофски смср хоће антропоцентричку хармонију и синтезу времена. Опширније гледиште развио je Љубомир Мицић y манифестима и разним чланцима. Зенитизам je дело духввне револуције. Зенитгпам je рат против лажног пацифизма савременог доба....“ ,3енит“ je прво лице данашњег револуционарног времена, жариште зракова које - светле кроз цео свет. Некоја дела штампана y „Зениту* можемо примит y целости a некоја опет не, али то нас нс пречи, да свима југословенским друговима не пружимо радосно руку за сарадњу на том велином делу будуће културе.“ „ Т ribuna “ Praha. ■ 3ени т , под редакцијом Мицића. У гњезду реакције добра батерија.* Веиљ—Москва Берлин. ■ »Зенитизам je синтеза цслог модерног уметничког гибања, свају смерова. У њему ce огледа y највећој мери тражење савременог човека, који je опет рефлекс претходног времена y комс смо живели, y времс великог pacneha..., ТражеНк нову садржину и ноне форме.“ . ...Крајњи нихилизам на једној страни, a на друroj дубока вера y стварање ко то разуме, разуме модсрну уметност, разуме зенитизам, разумс цело наше велико доба, цео социални рат и његов рефлекс y етичком рату данашњсг човечанства.“ „Uč. List“ Trieste. ■ „Зенит слави своју победу под знамсњем зенитизма.... Како рече Љубоми ир Мицић, уредник „Зенита“, то je револуција. Једини повик усред данашњице и једини пут y сутрашњицу. Од човека за човска - лозинка je Мицића, Микца н др.“ ~3латорог“ Софија.