Zenit

Пушке мозак ми пеку

Углови кућа су шарени од наших уздаха По ноћи су куће модре од наше крви Све улице се тресу Можда и ja висим о клину иза неких врата Пламни су барјаци што их ми дижемо Убијаћемо људе a животињама калемити жлезде Ко богови удахнућемо железницама дух Само аероплани пишу нове стихове Лукови фабрички се пропишу Мртви су духови новца Скелет долара ме трује Нећу дочекати крв другога рођења Ако ми на леђима не израсте хелиеа Очи мојих сећања гледају у мрак Садашњост ми je покопана ca крвљу За мене нема места у Европи Друмови по којима прашњав ходам У прошлости су Грозно ми шапћу crape куће Луднице стешу око мене Бол je скочио кроз мене И јаук И бог. Ко нови Исус зваћу животиње Купићу перверзну машну да je погази Балканац Сви звукови и титраји су на Балкану Боје луде тужне црвене зелене Топе се кроз знојаве канале Преселићемо наше кревете у вечност Ко богови распорићемо наше трбухе За електрику наших нових ногу.

Војислав Авакумовић

Београд Земун

Jozef Peeters Anvers