Zenit

нику јавнога морала, пошто ми ископаше очи прљави цветови европске културе: „La vie Parisienne“, „Le rire“, „Le sourire“ и т. д. Они ce нажалост несметано коче нашим балканским улицама и друмовима, поред непрегледне гомиле сваковрсне „душевне хране" порнографске књижевности, стране и домаће. (Нажалост, није ми познато, да je забрањена ма и једна књига фамозног порнографа Питигрилија или Маргерита). И ja, који проведох сву своју младост y борби против таквог европског културног блата за чистоту Балкана, изгубив готово плућа дерући ce и протестујући ja сам награђен забраном моје књиге због „тешке повреде јавнога морала“, ja сам награђен полицијском тужбом, пошто сам писац забрањене књиге, која тешко вређа јавни морал. Да, већи парадокс није могао да падне на моју песничку савест, на моје људско поштење. 14). Оправдано сумњам y добронамерност мога тужиоца, пошто међу инкриминисаним стиховима има и један НЕВЕРАН цитат, за кога не могу веровати, да ce je десио омашком. Да видимо; 75 „каква чуда и покоре 76 ваздушни валови севају кроз призму мог малога мозга 77 лежећи на бунтовној кичми 78 често с исуканом жалом међу ногама 79 ja управљам бољшевичком револуцијом META КО CM OCA “ Ову последњу и централну реч МЕТАКОСМОСА, тужилац je пo свој прилици злонамерно, ИСПУСТИО. Цитирам: „ja управљам бољшевичком револуцијом ..." Е, то je друга ствар! Тај стих без речи МЕТАКОСМОСА вреди исто толико колико и сваки човек без главе. Јср очигледно, тај стих без те једине речи добива стоти СМИСАО, a y вези са предходним стиховима, један смисао мање један апсурд више! Али кад већ по невољи морам да „објасним“ и ту групу инкримисаних стихова, који не садрже ни трунке onora, што им ce импутира и то ћу учинити. Речи y ономе сношају y који сам их довео, изгубиле су свој „реални“ смисао, јер су везане за апстрактни појам МЕТАКОСМОС, који je мој проналазак и који je овде централан. Јер најзад, шта значи „исукана жила међу ногама“, nero једну метакозмичку визију, коју сам изразио као песник на свој особен начин, замишљајући себе, како једпом исуканом жилом међу ногама тј. кечим јаким и жилавим, управљам једном метакозмичком револуцијом, лежећи на бунтовној кичми - између неба и земље, између зенита и надира. (Оптички ову слику, могао би представити једино филмом). Зар je и са таквим метакозмичким визијама, сасвим апстрактним и бестелесним, могуће повредити „јавни морал“ и сувише физичких и сувише материалних људи?

année VI ZENIT numéro 39