Zenit

ног фотографа потребан таленат? Којешта! Могу ce „приповетке“ писати и без талента, могу ce књиге писати без талента, што белодано доказује Милан Кашанин и његов издавач Геца Кон на телефон! Цвеће писмености Милана Кашанина: откле да поруче гласовир y певачком друштву ком je тајник у градс кoj читаоници којој je домаћин никуда ce он не задоцни док ce он некад увече врати, његови полежу скорим ће ce пољубити дан и бан стане само чело посте »а Ј ер Ј е стезник метула „Мрав“. Има до душе једног сина Метнувши шеширић с цвећем и воћем и узевши кишобран „Удовица“. Кроз заспао град Постепено ce г-ђа Кaja одобри a постане каквом je била скорим ће поноћ „Није то оно‘. Испитали су га и о оном што je знао и што није „ У сенци славе“. Али ce поход царске војске свршио са поразом, те су ce вратили преполовљени матери му je y дело пало да га ожени Дан je био леп као гopa, као море адрианско Припремао ce темељито да ce неће вратити скорим „Измирење’. Слушај звонцад „ На месечини“. Болест ce, што даље, само укрепљавала „ Немоћ“ И т. д.

Борови и Маслине.

Борови и Маслине. Аутор Сибе Миличић. Издавач Геца Кон, Београд 1926. Да ce напише добра књига, треба имати бар основне услове зато: писменост, моћ стварања и моћ организовања сложених осећања и мисли. Писац „Борова и Маслина“ нема ниједан од основних услова за писца од вредности, као ни његов побратим, писац „Јутрења и Бдења“. Сибе Миличић и Милан Кашанин (два дедака обадва једнака!) појавише ce као близнаци y издавачком храму Геце Кона, уз кумство С.К.Г. Међу њима нема готово никакве разлике. Миличић има ипак једну предност пред Кашанином: писао je „модерне“ и празне „козмичке“ стихове, a то je увек од користи, када ce писац одлучи за ново поље славе да пише рђаву прозу. Што заправо садрже три приповетке Сиба Миличића? Зашто су оне уопште написане и штампане, на та питања ми не умемо да одговоримо. Некакав „садржај то још не значи садржај! Некакво „приповедање“ то још не значи стварање, јер и Росулек и Радић умију да приповедају. Да описивање није уметност, то ми нећемо да понављамо. Па какву онда вредност да им дамо? Сибе Миличић je најновији описивач y нашој књижевности. Он je још један. To je све. Он опасује непроживљене „догађаје“ много рђавије и са много мање убедљиве моћи, nero ма који приморац или морнар. A морнари и приморци су чувени због лажних доживљаја, које убедљиво причају људима на копну, најрађе женама и девојкама. Зар je то уметност? У свакој приповетци Сиба Миличића путује мазга, као што y свакој Кашаниновој пада снег. Да поновимо jom једну заједничку невољу: између корица „Борова и Маслина" зјапи једна велелепна шупљина. Описивање баналних и отрцаних „догађаја “, по својој „психологији“ и „логици“ заостају за многим написима

година VI ЗЕНИТ број 39