Zenit

О радници рудари морнари Пролетери ви следбеници балканске крвне освете Уз поздрав наш и једно детиње питање Зашто жуљеви ваши нису дијаманти Или динамити?

Љубомир МИЦИЋ

Београд

ВРАБАЦ ПОД ШЕШИРОМ

Има једна земља вољена и невољена. Сасвим свеједно. Са земљама je исто тако као и са људима. A људи су т акође становници те земље која лежи незнам на коме меридијану. Право да вам кажем: лењ сам да погледам y географски атлас. Животиње y људским сподобама свакодневна су појава a репови су y нарочитој цени. Више ce цeнe коњски репови и политичке подрепине него људски умови. Радници да ce и не помену. Ta од коњских репова праве ce четке за чишћење националиих панталона и кичице за националну уметност. A четке су извор огромних зарада и служе опет за четкање правог и непатвореног националног блата којим ce поносе престонички грађани по блату чувене престонице белокожаца и хришћана . Ах престоница! Престоница! To значи да y тој вароши има престо!? Краљевски престо! Значи да има краља!? ...... има краља! Да да! Колико смо и нехотице заборавили своје тужно време. У томе и лежи један део људске cpeћe: заборавити своју тугу • Зар још има краљева на свету? Бојажљиво припита један врабац под шеширом свога господара. Јер сваком грађанину те хришћанске земље чучи по један врабац иа врху његове главе. To je национални понос престоничких грађана. Дични грађани дичне престонице! Врабац под шеширом то je данданас најзначајнија карактеристика престоничких становника. Замислите парадокс: херојска нација чува врапца под шеширом! И сви ти грађани супериорни су као свака незналица. Пешаци и непешаци љубоморно чувају врапце под шеширима да ce не би одметнули y слободу. Министар и калфа књижевник и полицијски агент. Иначе: свм врабачки производи умножавају ce до фабричке пpoизводње. Екскременти су национална индустрија. A право приватне својине je закон. И y тој хришћанској земљи право приватне својине je незнабожачка светиња. И тако y баштама незнабожачких светиња цвета једна нова буржоазија. Тако коњски

година VI

број 42