Zenit

отаџбине. Напр.: y oбим земљама врапци имају крила. Обе земље су краљевине. И обе по милости божјој и вољи народној. Caмo y животу врабаца има битне разлике. Дарвинови земљаци скидају шешире са својих глава. Једнако свакоме: према степену поштовања кога појединац тражи за себе он ra даје и другоме. (Изузеци потврђују правило!) Зато Дарвинови земљаци (звани Енглези) нису заробили ни једнога врапца под шеширом. У Дарвиновој отаџбини једини врапци имају слободе и ваздуха све док принц велски не пође y лов. Али тужну судбину наших врабаца доживели су зато источни народи и далека острва. Они су заробљени под шеширима енглеске поморске флоте и империјализма. Источни народи заробљени су под шеширима европске цивилизације. Па ипак Теслини земљаци не скидају шешира са својих глава? Теслини земљаци не скидају шешире ваљда зато што су cмepни обожаваоци сељачке демократије и енглеског парламентаризма. A признаћете: то je за свако поштовање. To je највиднији доказ високог политичког васпитања које ce устрајно црпе са извора испод коњских репова! Најзад боје ce Теслини земљаци да ce ослобођени врапци не разлете по свету да ce не распричају о шупљим главама својих господара чије су главе пунили врапци својом пробављеном храном годинама после уједињења и ослобођења. И тако: највећа опасност тој балканској земљи прети од врабаца. Од врабаца под шеширима! По схватању становника те земље револуција врабаца може да буде поразна a њене последице недогледне. И доиста: док y тој земљи ни врапци немају слободе и слободног ваздуха (које су силом заробили под својим шеширима) дотле не може бити ни говора о било каквом добру људи којима су врапци утекли испод шешира још y основној школи. Међутим страх од врабачке револуције расте као поплава. Вође народа боје ce да врапци не открију многе смрдљиве тајне о управљачима ове земље. Боје ce и вешања на крилима врабаца. Boje ce песама о легендарном робовању једној неваспитаној европској колонији и тзв. херојској нацији. Ослобођење врабаца испод ропства шешира може да буде почетак ренесансне епохе сваког унесрећеног народа. Пa и српског народа!.... Београд 25. јуна

Љубомир МИЦИЋ

Београд

година VI

број 42