Ženski pokret

доноси теле, Дијана јелена, Орфеј печене птице, певајући да је ова свечаност његова прва радост после огромне недаће с Евридиком. Он не зна ништа боље до да птице, своје најодушевљеније али луде слушаоце, жртвује овој свечаности. Тезеј и Аталанта доносе калидонског вепра, Изис са нимфама пауне, тритони рибе, Хеба воће и сир. Велики гастроном Агициус објашњава најзад цео догађај. Тај мени претворен у представу био је проткан пригодним играњем и карактеристичном музиком. Затим долази мала пантомина у којој грације и аморети кажњавају „рђаве“ краљице: Семирамиду, Јелену, Медеу, Федру, Клеопатру, а одају дивљење „добрима“: Пенелопи, Томири, Јудити, Порцији, Султицији. Најзад једна „баханалица“ увенчава ову гозбу. Намах су сви дворови италијански стали подражавати те миланске свечаности, надмећући се у сјају и раскоши. Нарочито су Медичијеви, од реда страстни играчи, доприносили напретку играња. На једном дворском балу у Фиренци даван je балетски дивертисман. Седамдесет и две госпођице племићке изводиле су гa играјући све no 12 наједаред, у разним ношњама. Чак се играло и у Ватикану! ha концилу тридесеторице 1560 г. игру је повео кардинал од Мантуа а играли су сви оци па и Филип 11. шпански. Узима се да је та игра била каква павана или браила. Сто година после првог балета давао се 1581 год. на француском двору, утицајем Катарине Медичи, велики комични „Балет Краљичин" о свадби херцега од Жоајез. Аранжер балета био је италијански виолиниста Балтазарини. Костими пресјајни, злато, драго камење да се даиас не да ни замислити. Шарене процесије, водена светковина с воденим колима, што их уз музику вуку 24 чамца (маске) одевени као Тритони или Дел-

фини. Ватромет, вештачке летње баште па велики балет: Цирка очарава, Меркур разочарава, сви богови majores и minores учествују у афери, врлине се шепуре, процесије богова, пантомине воде, провале облака, змајеви сипају ватру, и засењују чула, музичари бриљирају, у индивндуализирању инструмената а балети се изводе „тако у геометриским линијама да их Архимед не би боље повлачио". Пуста забава с примитивном музиком, препуна апотеза, са читавим апаратом вештачких вештина, са елементима, цвећем и војницима. Али се над племенитим изразом уздизала у овој првој париској светковини ренесансе чиста математика, што и доцније остаде идеал Французу. Најзад и балет коња, по флорентинској традицији! У овим балетима XV и XVI века налазе се сви могући мотиви: од ритерских гостри, религиозних представа, процесија, интермеца, хералдички, старозаветни, митолошки, синтеза уметности као забаве у атрапама, апотеозама, прерушавању, музици и певању. Учествују и домаћини у балету Цирке; дворани играју Јупитера и децу, племићке госпођице врлине, краљица предводи најаде, међу којим се налазг и књегиња од Лотрингије. херцогиња Омале, маршаловица Рец. Друштво и театер су субјект објект нераздељиви. Од 1581 - l6lO на француском двору давало се преко 80 балета. Најпре су краљеви, кнежеви и племићи учествовали у балету али само изводећи игру при земљи (danses basses). Игру у скоковима изводили су играчи од позива и балетмајстори. (Наставиће се.)

Број 3

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Женски Покрет налази се у Краљице Наталије ул. 31.

Страна 15