Ženski pokret

мисли, док је, с друге стране, осећање одговорности према својима и друштву несумњиво расло, и одвратност према њеном красном изабранику докончавала љубав, и њу најзад почела плашити неизвесност и ломити очајна срџба што је толико немоћна да ишта учини сама. У тим моментима, у њој се нешто бунило и опирало сваком уништењу, а пред њом усправљало се нешто страшно и неумитно, и заоштравало се до питања живота и смрти, али са јасним давањем на знање да би и лакша и часнија била ипак смрт. Када се у јавности сазнало за самоубиство Руже Стојановић, одмах се чуло и мишљење да је тај случај бацио нaшe женско питање бар за десет година у назад. Било их је и који су са очевидним задовољством говорили да нам остаје само приклонити главу под јарам патријархалног морала и ћутати, ћутати зато што је наша несрећна другарица допустила да у њој традиција убије идеју. Говорило се, дакако, још којешта што ми нећемо овде ни спомињати ни на све одговарати. Јер, као што је већ казано, случај Руже Стојановић и Младена Берића носи у себи читав један друштвени и морални проблем, и то проблем тако деликатан и толико сложен да се никако не може исцрпсти ка неколико страна штампаног текста, а још мање се може решавати фриволним новинарским чланцима у Балкан у, Т рибуни, итд., и циничким досеткама мушким на рачун еманципованих жена. Зато Женски Пок рет задржава себи право да се на ту ствар више пута враћа, да је расветли и са чисто начелне стране, и независно како од професионалног тако и од двострукога сексуалног морала, који овде ми то сви врло добро осећамо — целом догађају дају

сасвим нарочиту боју. Тек после свега тога може се говорити је ли наш покрет овим случајем добио или изгубио. За сада међутим, колико да се ипак нешто одговори, изјављујемо да ми никад нисмо сводиле цело наше женско питање само на љубав, и сву љубав опет на слободну физичку љубав. Познато је да жене нигде, па ни код нас, нису организоване једино зато да решавају чисто сексуални проблем, и ако од њега у ствар не беже и не сматрају да ће бити свеједно како ће да се реши. Колико год буду могле, оне ће свакако настојати да овоме деликатном и необично важном питању нађу такво решење како би се једном отклонила провала између морала о коме се говори и онога по коме се живи, јер из дубине тога јаза избија највише и лажи и осуда и смртоносних криза. Што се тиче Руже Стојановић, која је на свој начин покушала да схвати и пропати љубав, јасно је да она својом трагичном смрћу није створила никакво позитивно решење, као што, с друге стране, није ни зауставила нити чак онемогућила сав наш феминистички покрет. Али она је успела да нарочито истакне и јаче подвуче у нашем програму сексуално питање, које до сада није имало за нас толику важност. Од сада пак не зато што би то била наша лична ћуд или не знам какав прохтев него што нас прилике нагоне —• ми ћемо на тај проблем обратити много више пажње, и покушаћемо принудити цело наше друштво да над њим дубоко сагне главу и размисли како би могао поштено и правично да се реши. Иначе, за свет и прилике какве су код нас данас, трагедија Руже Стојановић може имати и једну непосредиу, превентивну важност. Јер као што њено самоубиство није остало незапажено, тако ни њен пример неће

Страна 12.

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Број 7