Ženski pokret

и т. д. у земљама у којима ово право жене већ имају, још не постоји. У осталом, нерађање се не јавља у браковима где је жена одвучена од свога огњишта у радионице, међу радницима и сиромашнијим светом, већ на против код оних бракова који су у изобиљу свега. Ту је узајамни споразум мужа и жене да немају много деде, да не би делили своју имовину, и да би лакше живели са оним материјалним средствима којима располажу. Није ни беда та која Спречава рађање. Зна се да у браковима сиромашним има увек више деце. Напротив, разлог треба тражити у стању духа садањег времена. Рат је дао женама врло широко поље рада. Све оне не би хтеле да престану радити, или да буду задржане од рада, и због тога неће децу; јер кад наступи време порођаја, оне морају прекинути рад, а средства за одржавање живота го им обично не допуштају. Према томе, нормалан положај жене у модерној држави је рад, и њега треба учинити да не буде штетан по рађаше. Вели се такође, да због гласања може наступити сукоб у браку између мужа и жене, због њиховог разног политичког мишљења, као да муж и жена, који хоће да се свађају, вели лепо Condorcet, имају за то потребе и политику. Бивало је за толико векова свађа у браковима, и ако жене нису имале право гласа. 3) Естетички. Веле најзад непријатељи феминистичког покрета, да би жена изгубила онај чар и престала бити онај драгоцени и шармантни идол у друштву, ако би учествовала на зборовима у политичким агитацијама. Они би хтели да она увек остане створење луксуза човековог. Запојени литературом где је оријент насликан само у насладама, мисле да човек има да се одаје раду, а жена лепоти, и она да му буде награда за то. Ове идеје иду дотле, да траже да се уштеди жени сваки додир са нискошћу,

па јој забрањују следствено и политику. Међутим заборавља се, веле заступници феминистичког покрета, да има толико јавних радњи, где материјалне неприлике одвуку не једну девојку или жену најнижем неморалу. Пријатељи жене сетиће се такође на брзу старост и естетичку декаденцију сељанки, погрбљених на пољским имањима, на истом послу на коме и њихови мужеви сељаци. Али зар се треба плашити, веле даље заступници феминистички, да he жена ступајући на шире поље рада, сем допадања човеку и његовог завођења, заборавити наследни чар својих покрета и својих мисли? Дакле аргуменат овај могао би вредети само ако би свет изгубио оно што дугује кроз векове генију женином. Добити ове нарочито су испољене у домену ocehaja. жена је била увек слабија и трудила се да претегне милосрђе над силом; и да би постигла успеха у овоме, како је обичаји и закони, ово оружје јачега, беху научили, она направи себи штит од своје слабости. Богатећи мисао човека оним што је мислила да се измиче његовој мистерији, она га научи на кокетерију страсти и тиме на дисциплину инстиката. Али, да ли је апсурдно мислити да he при додиру њихове активности у јавноме животу, човек добити сд тога више битних својстава жениних, него што ће она изгубити сентименталних ocehaja? Одговорити на ово питање је у исто време побити аргуменат којим се претендује да he жене узнемирити преко мере страстима политичке борбе или политичке скупштине. Без сумње се с правом каткад каже, да жене више иду за својим осећајима него ли за разумом; али треба ли их заго корети кад су ишле за својим срцем и тада, када је оно било компетентно, т. ј. у оном с ентименталном животу где им и њихови противници означују место за учешће у јавним пословима. У државама у ко-

Број 9

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Страна 9