Ženski pokret
скупа са осталим женама и девојкама. „Јер ко више треба заштите, него тако напуштено, бедно дете, које може бити једном силним карактером и творцем нових вредности“ каже Алиса Масарикова. Нарочито код нас свака је помоћ добро дошла, јер имамо тако мало добрих, модерних установа, већином постављених приватном иницијативом. Тај број далеко не достаје ни по броју ни по уређају. А има још много тих ствари о којима мало ко у нас и зна. У томе правцу би нам могла много казати мала Швајцарска, где је пре рата било 3700 установа и самосталних друштава за соц. политику, од којих многе имају своје филијале. По извештају стоје кантони немачки у погледу организације над француским, но зато Францускиње уносе у свој рад више срца. У кантону циришком постоји 380 установа, у бернском 450, у самом Базелу 175, у Женеви 187, у Луцерну 176. Сам циришки кантон има 214 институција за заштиту младежи. А све је то већином дело швајцерских женских друштава. На западу приватна иницијатива на соц. раду игра велику улогу, а држава сама помаже поједине покрете. Поред напред именованих социјалних чиновница код заштите деце уведене су туторке по завимању, којима се повјерава већи број сирочади. Оне имају дужност као индивидуални тутори. Морају бити фактичним саветницима, пријатељицама својих штићеника. Морају бити са њима у честом додиру, бринути се за њихов физички и морални одгој. Тим се иде, да се предупреди равнодушност, коју често показују људи законом присиљени да буду тутори, и који не показују ни најмање интереса за поверену децу. Туторке по занимању јако су раширене по Немачкој и показују изврсне резултате. Обично их предлаже окружној или државној заштити дјеце по које женско друштво са ким она стоји у вези. Оне су добро хонорисане, да не би морале тражити зараде на другој страни и да би се интензивно могле да баве повереном децом. Своте избачене на ове туторке нису никад изгубљене, како је искуство показало. Код нас пак по закону не може ни рођена мати бити туторка свога детета, те тако смо заостали. Данас већ постоје по културним земљама нарочити судови за младеж, имамо већ и условно осуђење, a то значи,
БР. 11l
ЖЕНСКИ П 0 К РЕТ
стр. 77